У свакој уређеној земљи закони су ту да би регулисали понашања и обавезе становника и саме државе. Закон о здравственој заштити донет у децембру 2005. на себе је преузео ову дужност. Уз њега, у истом пакету, донети су и Закон о социјалном осигурању и Закон о коморама здравствених радника. Дивно! Да (не) будем циничан, бољи је и лош закон, него никакав! Да ли припадам онима који овај закон нападају?У свакој уређеној земљи закони су ту да би регулисали понашања и обавезе становника и саме државе. Закон о здравственој заштити донет у децембру 2005. на себе је преузео ову дужност. Уз њега, у истом пакету, донети су и Закон о социјалном осигурању и Закон о коморама здравствених радника. Дивно! Да (не) будем циничан, бољи је и лош закон, него никакав! Да ли припадам онима који овај закон нападају?У свакој уређеној земљи закони су ту да би регулисали понашања и обавезе становника и саме државе. Закон о здравственој заштити донет у децембру 2005. на себе је преузео ову дужност. Уз њега, у истом пакету, донети су и Закон о социјалном осигурању и Закон о коморама здравствених радника. Дивно! Да (не) будем циничан, бољи је и лош закон, него никакав! Да ли припадам онима који овај закон нападају? Уопштено говорећи, сам, не бих могао, себе, да сврстам у противнике овог закона! Радећи у градској УПРАВИ, као чиновник, градски секретар за здравство, афирмативно бих, махом, говорио о новом ЗАКОНУ! И и пре него што је изгласан, још у време јавне расправе! И нисам лагао! Закон О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ, во времја министра здравља, СРБИЈЕ, Томице Милосављевића добар је, у највећој мери. Сада, очекивали бисте, наводио бих разлоге за овакву, своју, тврдњу. Али ја нећу урадити то! Осветлићу, бар, ми је то намера, неке тачке у овом правном акту, које нису погодиле свој циљ! Истини за вољу тадашњи министар здравља је и садашњи, али то ништа не мења! Када се прави један регулациони инструмент у било којој сфери људске активности, циљ му је да регулише, и то што боље, све сегменте које третира! Када се ради о ЗАКОНИМА овај принцип постаје, бојим се, проблематичан! Дешава се, управо, оно што се у другим областима покушава да избегне. Остављају се места кроз која се закон може да се релативизује, да не кажем заобиђе. На шта мислим када говорим о ЗАКОНУ О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ? Демократски, одистински, уређене државе своју извршну власт, у највећој мери, граде из структура партија које су учесници у самој власти! Ту нема ничег спорног. На даље, управљачки слој регрутује се из корпуса струке којој припада делатност о којој је реч. Задржимо се у области здравља и организације медицинских установа у нас. Болнице и домови здравља, клинички центри и клиничко-болнички центри, добили су или ће ускоро добити своје директоре и заменике директора. Конкурси су били јавни и требало би да претстављају демократски начин доласка, на чело установа, људи који су на конкурсима победили. Хвалио се министар како је његов закон омогућио демократски поступак у коме струка има пресудни утицај, а политика нема одлучујућу улогу! Као, није пресудна страначка припадност! Да ли је то баш тако!? Није! Несумњиво да се ствар истргла! Чему истргла? Демократији, разуме се! Управни одбори бирају директора и заменика директора! Досадно је, у овом тексту, расправљати о степеницама које треба прећи да би се у самој здравственој установи постало чланом Управног одбора. Задржимо се само на законској одредници да свака установа даје, рецимо, 3 или негде 4 члана У.О. Други део, већи по броју, даје коалиција или политичка групација која је на власти на нивоу локалне самоуправе. И шта то говори? Једноставно, ма како стручњаци из установе били опредељени за свог кандидата из редова еминентних запослених за кога су, локална самоуправа са својим бројем постављених чланова У.О. прегласава ставове чланова У.О. „из куће“! Директор бива по укусу власти! Да ли је то ненормално? Није! Ко плаћа тај и влада! А шта је проблем? Замајавање народа у безброј слика! Или не мислите тако? Е па онда размислите и придружите се нашем форуму НАПРЕДНОГ КЛУБА! Својим идејама, замеркама, полемишимо док у критичкој, јавној расправи не досегнемо до истине. Јер истина није наша привилегија! Истражујемо је спремни на повлачења пред аргументима, не пред емоцијама!

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе