Европска Унија представља до сада нај успешнији покушај да се превазиђе наслеђе историје европских народа и држава и да се изазовима модерног доба одговори на потпуно нови и другачији начин. Кроз непрестане ратове и освајања победници су добијали све а поражени несрећу, беду и срамоту, у чему су лежали корени нових сукоба јер су ови други чекали прву погодну прилику да се точак среће окрене и победнику врате мило за драго. Уместо тога, европске државе су после Другог светског рата успеле да изнедре једну сасвим нову Европу. Европска Унија представља до сада нај успешнији покушај да се превазиђе наслеђе историје европских народа и држава и да се изазовима модерног доба одговори на потпуно нови и другачији начин. Кроз непрестане ратове и освајања победници су добијали све а поражени несрећу, беду и срамоту, у чему су лежали корени нових сукоба јер су ови други чекали прву погодну прилику да се точак среће окрене и победнику врате мило за драго. Уместо тога, европске државе су после Другог светског рата успеле да изнедре једну сасвим нову Европу. Европска Унија представља до сада нај успешнији покушај да се превазиђе наслеђе историје европских народа и држава и да се изазовима модерног доба одговори на потпуно нови и другачији начин. Кроз непрестане ратове и освајања победници су добијали све а поражени несрећу, беду и срамоту, у чему су лежали корени нових сукоба јер су ови други чекали прву погодну прилику да се точак среће окрене и победнику врате мило за драго. Уместо тога, европске државе су после Другог светског рата успеле да изнедре једну сасвим нову Европу. Иако је наш континент у то време био веома подељен између два светска хегемонистичка блока, онај западни део је схватио да се у условима губитка колонијалистичке моћи мора радити другачије него што је до тада била пракса. Већ почетком педесетих почињу да се јављају обриси нове Европе свесне да у циљу опште добробити и напретка све државе морају да део свог суверенитета пренесу на заједничке институције, кроз које ће уједно и решавати евентуалне међусобне спорове. Из ових разлога Европска Унија је јасно ставила до знања будућим чланицама да неће дозволити понављање старих превазиђених модела понашања. Ткзв. Западни Балкан (Албанија и бивша СФРЈ без Словеније) је једини европски географски регион који није саставни део Европске Уније која га, са друге стране, и физички у потпуности окружује. На два велика скупа посвећена нашем региону, у Загребу 2000. и Солуну 2003. године, јасно нам је поручено да је регионална сарадња најважнији фактор за постизање политичке стабилности, безбедности и економског развоја. Из тог разлога, регионална сарадња представља носећи елемент процеса стабилизације и придруживања који је уједно и политичка стратегија Европске Уније према државама Западног Балкана. Европа је проценила да се на овај начин производи одрживи дугорочни одговор на регионалне проблеме и изазове. У периоду од 2000. до 2006. године Европска Унија је уложила преко 220 милиона евра у циљу промоције регионалне сарадње у овим државама. Постоје и посебни Суседски програми који подржавају пројекте на којима заједнички раде партнери из граничних округа Србије и суседних држава али којима, на жалост, Крушевац и цео Расински округ нема приступа због нашег географског положаја. Имајући све ово у виду, не знам како ће принцип унапређења регионалне сарадње изгледати у Србији. Имам утисак да овде не можемо да се договоримо ни око елементарних локалних интереса те не могу ни да замислим како би се са неким странцима договорили око заједничких интереса, уколико они уједно нису и нечији лични интереси. Много нам је бременита историја и нешто нас стално изнова тера да се враћамо у прошлост и понављамо грешке које нас очигледно нису опаметиле. Морам признати да не знам како ћемо унапређивати регионалну сарадњу када имамо компликоване и оптерећујуће односе са скоро свим државама у окружењу а проблем Косова биће још дуго генератор проблема и неразумевања. Иако ових дана можемо да чујемо оптимистичке планове наших и европских званичника о томе како можемо доста брзо да добијемо статус кандидата за пријем у Европску Унију (уколико нас послужи добар ветар интеграција као нпр. Бугарску и Румунију), мислим да је ипак пред нама поприлично дугачак пут да постанемо грађани Европе.

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе