Ако је добар део економске кризе у којој се нашла наша земља дошао са стране, а ја бих рекао да је та светска финасијска криза само јасније истакла већ постојећу економску кризу која хара нашом економијом, то су најновије мере за сузбијање кризе такве да их нећемо лако пребродити и може бити да оне задају одлучујући ударац нашој посрнулој економији. Једна од мера која се на овим просторима примењује увек још из брозових времена је данас на репертоару – ново енормно задуживање. Прво се говорило о аражману са ММФ који нам омогућава да ако треба повучемо неких 400 000 000 евра али само ако буде потребно. Ево месец дана после тога не само да је потребно већ се говори о новом аражману од пар милијарди евра.Ако је добар део економске кризе у којој се нашла наша земља дошао са стране, а ја бих рекао да је та светска финасијска криза само јасније истакла већ постојећу економску кризу која хара нашом економијом, то су најновије мере за сузбијање кризе такве да их нећемо лако пребродити и може бити да оне задају одлучујући ударац нашој посрнулој економији. Једна од мера која се на овим просторима примењује увек још из брозових времена је данас на репертоару – ново енормно задуживање. Прво се говорило о аражману са ММФ који нам омогућава да ако треба повучемо неких 400 000 000 евра али само ако буде потребно. Ево месец дана после тога не само да је потребно већ се говори о новом аражману од пар милијарди евра.Ако је добар део економске кризе у којој се нашла наша земља дошао са стране, а ја бих рекао да је та светска финасијска криза само јасније истакла већ постојећу економску кризу која хара нашом економијом, то су најновије мере за сузбијање кризе такве да их нећемо лако пребродити и може бити да оне задају одлучујући ударац нашој посрнулој економији. Једна од мера која се на овим просторима примењује увек још из брозових времена је данас на репертоару – ново енормно задуживање. Прво се говорило о аражману са ММФ који нам омогућава да ако треба повучемо неких 400 000 000 евра али само ако буде потребно. Ево месец дана после тога не само да је потребно већ се говори о новом аражману од пар милијарди евра. Овде је смо ново што се стално изналазе нови изрази за задуживање, ваљда да то непотребно не узнемирава јавност. Па повлачење неких пара, да би преживели ваљда значи ново задуживање земље које ће неко морати да врати и то са дебелом каматом – вероватно наши унуци. И стално се питам одкуд право ове генерације да намеће толике дугове будућим генерацијама. Ова мера је дошла из разлога је није успела једна друга исто тако непопуларна мера продаја имовине предузећа итд, а за коју су измислили израз « изналажење стратешког партнера «. Ја све то некако желим себи да представим на начин који је мало очигледнији. Па рецимо мој стриц на селу изналази стратешког партнера за своју кућу и имање. Нашао стратешког партнера, овај њему дао паре а он њему тапију од куће и имања све то оверено у суду итд. Па какво је овде партнерство, може бити да мој стриц боље живи сада када се запосли као слуга на свом бившем имању, можда му буде лакше, а ту су и оне паре од имања, али ту никаквог партнерства нема. Онај ко је дао паре и купио он је газда а мој стриц слуга и ту нема другог. Ове мере и нису нешто ново оне су на репертоару и неколико ранијих валада али мера подстицања задуживања грађана за куповину страних аутомобила уз субвенције из буђета који се опет пуни задуживањем е па то је невероватно. До скоро је гувретнер Народне банке стално предузимао мере и јавно указивао на потребу штедње и избегавање узимања крeditа , што је свакако било у реду, а шта је сад ово. Коме је потребно да се грађани енормно задужују да би се помогао Фијат. Шта Србија има да помаже Фијат који је узгред економски моћнији него цела привреда Србије. Размишља ли ко шта ће бити у наредних седам година колике ће овде бити плате, да ли радници могу да сервисирају и тако мале рате за аутомобиле. Некако почетком деведесетих година неко се сетио да по Србији промовише «крeditне групе за куповину аутомобила». Идеја је била доста примамљива, направи се група људи која жели да учествује у заједничком подухвату куповине новог аутомобила, на тај начин што су сваког месеца издвајали по део плате ( њих 24 ) и давали једном члану да купи нов аутомобил. Тада су плате биле такве да је двадесетчетврти део цене аутомобила, односно месечна рата, сваког члана групе била ситница у односу на тадашње плате. Све је некако функционисало дак плате нису почеле да се топе, када је и тај систем потпуно пропао и увео људе у бројне судске спорове од који неки и данас трају. Зашто је све пропало. Па плате су толико пале да ни у почетку цела а касније ни више плата нису могле да задовоље тражени износ рате од двадестчетивтине плате. Ови повољни крeditи задужиће раднике до гуше, ти исти радници ће онда, по природи ствари вршити притисак на послодавце да се повећају плате, што је нереално имајући у виду да се мерама подстиче куповина страних аутомобила и подиже ниво производње у Италији а не у Србији и ето белаја, штрајкова, демонстрација и … Србија је данас једина земља ове величине у којој се не производе радиоапарати, телевизори, веш машине и други кућни апарати, од скоро се не производе ни аутомобили а и производња трактора се најновијим мерама владе доводи у питање. Отуда ми мере валаде за подстицање домаће производње делују као « инекција у дрвену ногу» Све ми се чини да овде није у питању само незнање, толико незнања ипак је превише , пре бих рекао да овде неком од креатора мера седи неки ђаво испод скута и неда му мира.

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе