Немојте да са својих 20 година будете као ми са својих 40-ак, јер ако будете такви онда нема ни потребе да постоји омладина, рекао је недавно на изборној скупштини омладине Демократске странке градоначелник Београда и функционер Демократске странке Драган Ђилас. Ова његова изјава може се тумачити као редак и убедљив тренутак искрености политичара који свесно или несвесно у ствари признаје да је конформизам, подаништво и одсуство критичког духа завладао не само међу старијим члановима Демократске странке већ да је то и једно од главних обележја њене омладине.Немојте да са својих 20 година будете као ми са својих 40-ак, јер ако будете такви онда нема ни потребе да постоји омладина, рекао је недавно на изборној скупштини омладине Демократске странке градоначелник Београда и функционер Демократске странке Драган Ђилас. Ова његова изјава може се тумачити као редак и убедљив тренутак искрености политичара који свесно или несвесно у ствари признаје да је конформизам, подаништво и одсуство критичког духа завладао не само међу старијим члановима Демократске странке већ да је то и једно од главних обележја њене омладине.Немојте да са својих 20 година будете као ми са својих 40-ак, јер ако будете такви онда нема ни потребе да постоји омладина, рекао је недавно на изборној скупштини омладине Демократске странке градоначелник Београда и функционер Демократске странке Драган Ђилас. Ова његова изјава може се тумачити као редак и убедљив тренутак искрености политичара који свесно или несвесно у ствари признаје да је конформизам, подаништво и одсуство критичког духа завладао не само међу старијим члановима Демократске странке већ да је то и једно од главних обележја њене омладине. На овај начин се поставља питање, чему у ствари служе подмлаци наших политичких странака. Не сећам се да је из њихових редова настала нека радикалнија младалачка, свежа и превратничка идеја која је продрмала нашу страначку и политичку сцену. Напротив, подмлаци странака су права слика и прилика својих партијских олигархија, често доведени до гротеске и карикатуре својим настојањима да буду што верније копије страначких функционера. Они се својски и упорно труде да што више личе на своје страначке функционере и да што верније следе свој започети пут грађења страначке и политичке каријере. Конформизам, оданост руководству и подаништво су улазнице у партијске олигархијске редове. И то добро знају у омладинама наших странака, ту лекцију су веома добро савладали. Омладина Демократске странке служи данас као нека врста страначке пешадије, делују као регрутни олигархијски центар, поуздани страначки повереници лобистичких група и главна ударна песница у време када се покрену лобистичке групе у странци или када треба да се осигура јединство и унисоност у страначким редовима. У унутарстраначким борбама омладина Демократске странке често је нека врста језичка на политичким теразијама и они се у тим изборним сударима и превирањима уче политичкој технологији лобирања што се иначе проглашава за врхунац политичке технике и прагматичности. У тим борбама се кале и припремају нове страначке узданице уз најважнији услов да не ремете успостављена правила страначког јединства. Активисти страначких подмладака не показују никакву особеност, оригиналну иницијативу, смелост или младалачку и утопистичку приврженост политичким идејама и идеалима што би морало да буде главно обележје младих људи не само у странкама. Уместо тог прометејског приступа политици и друштвеним дешавањима, добили смо клониране представнике страначких подмладака као бледих и безидејних одливака својих страначких функционерских изабраника. Функционери страначких подмладака само су пригодан декор у страначком животу, увек спремни да стварају привид снаге и активизма странке, без иницијативе, бескомпромисности у борби за темељна начела демократије, идеализма и неконформизма. Управо је конформизам и одсуство грађанске храбрости главно обележје страначких подмладака чврсто увезаних у трому и затворену страначку олигархију. Они су се само складно уклопили у мртво страначко море стајући покорно у ред за улазак у посвећене страначке свите и олигархије. То су тзв. млади лавови српске политике, али без зуба и смелости, они су само послушни следбеници својих функционерских узора. О томе веома убедљиво сведочи изјава новог председника омладине ДС Балше Божовића. Он каже да се Демократска омладина не плаши да критикује ниједног функционера Демократске странке *али да нема потребе за тим*. Увек смо истицали када се слажемо а када не са неким стварима или одлукама. Сматрам да унутар наше организације треба да остане одређана слобода. Демократска омладина има свој став макар он био и против става неког функционера или самог ДС. Било би, међутим, добро да би споменули барем неки озбиљнији случај када Демократска омладина није делила мишљење свог руководства и када је користила ту подарену слободу свог деловања унутар странке. Подозревам да је веома тешко наћи неки убедљив пример скретања Омладине ДС са једино исправног пута. Ово је свакако забрињавајућа чињеница, јер нам говори о дубљој поремећености у нашем политичком животу у коме се најмање цени нечија верност и приврженост основним демокрастким и моралним начелима. Често се у нашој јавности поставља дилема зашто нема нових, неистрошених политичких личности, нових лица и идеја, једноставно не постоји могућност за то јер олигархијско устројство је тако зацементирано да оно само одржава и репродукује постојеће стање конформизма и одсуства критичког мишљења у странкама али и у нашем друштвеном животу. Када се понекад лансира неко ново страначко лице веома се брзо испостави да се ради само о добро истренираном партијском активисти који тачно зна у којим границама сме и може да се креће. Зато се наша политичка и страначка сцена претвара у мутну каљугу у којој нема места за политичке идеале и превратничке идеје. У такво стање се уклапају само складни припадници страначких подмладака, посебан слој партијских јапијеваца, политичких технолога и лобиста, свесних на који се начин и са колико обзира и скрупула прави успешна страначка и пословна каријера. Примера за ову тврдњу има много и могу се препознати не само у тзв. политичко информативним емисијама већ и на нашој политичкој естради чији су они неизоставни део. Све док је тако остаће на политичкој сцени страначке вође које су већ двадесет година у политичком животу без обзира на резултате које су постизали и неминовност да се у новим и измењеним социјалним, економским и политичким околностима у политички живот укључи нова генерација политичара, доносећи нове идеје и нови приступ политици. Знајући какво је унутрашње устројство наших странака то ће се одвијати веома тешко и споро али можда ће се неки страначки подмладак усудити да прекораћи постављене границе конформизма и послушништва и оствари принцип смењивости и у нашим странкама. То данас изгледа као немогућ подухват али у политици ипак постоје неке закономерности, а једна од њих је везана за историјско искуство да свака политика која се оглуши о захтеве новог времена а самим тим и афирмацију нових политичких личности неминовно је осуђена на пораз. Понекад и пораз уме да у политици буде лековит јер једино тада у странкама долази до преиспитивања унутрашњих односа и начина вођења политике али се јави и дубоко затомљена критичка мисао. Тек тада, када се изгуби власт, отвара се простор за прихватање нових иницијатива. За неке странке је силазак са власти и дефинитивни одлазак у политичку историју али то може бити и јединствена прилика да се странке обнове и одговоре изазовима савремене друштвене кризе.

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе