Kakvi su motvi mogli da nateraju jednog mladog stručnjaka koji je sa 34 godine dospeo do tako visoke dužnosti da istu napusti i opredeli se za stranačku politiku? Ako su samo političke ambicije u pitanju, kako to da spomenuti nije sačekao izbornu kampanju? Kakvi su motvi mogli da nateraju jednog mladog stručnjaka koji je sa 34 godine dospeo do tako visoke dužnosti da istu napusti i opredeli se za stranačku politiku? Ako su samo političke ambicije u pitanju, kako to da spomenuti nije sačekao izbornu kampanju? Dogodila politička neprijatnost. Generalni sekretar predsedništva je napustivši svoju dužnost izneo niz optužbi na račun izvršne vlasti u Republici Srbiji. Upotrebio je čak i termin „pravosudna mafija“. Sada već bivši visoki funkcioner predsedništva Srbije smesta je objavio svoje pristupanje sadašnjoj glavnoj protivnici vladajuće koalicije -stranci Tomislava Nikolića. Odluka bivšeg generalnog sekretara predsedništva da stupi u opozicionu stranku i svoju borbu nastavi kao političar značajno je promenila odnos javnosti prema ovom događaju. Stranački političari i borbe poznati su u javnosti pre svega po svojoj fingiranosti i preovlađujućem ličnom interesu. Zato su mnogobrojni komentatori, a posebno oni bliski vladajućoj koaliciji, požurili da čitav slučaj predstave kao hir i ambiciju pojedinca. Naravno, pored ovih ocena koje je dvadesetogodišnje iskustvo „Druge republike“ u Srbiji itekako opravdalo, ne bi se smelo zanemariti i ono što ovaj slučaj čini drugačijim. Kakvi su motvi mogli da nateraju jednog mladog stručnjaka koji je sa 34 godine dospeo do tako visoke dužnosti da istu napusti i opredeli se za stranačku politiku? Ako su samo političke ambicije u pitanju, kako to da spomenuti nije sačekao izbornu kampanju? Odlazak u opozicionu stranku i prilično uopšteni napad na korupciju u pravosuđu više liče na strah nego na karijerizam. Obzirom na činjenicu da su reformu pravosuđa i nedavno okončani proces reizbora sudija kod nas pratile mnogobrojne kontroverze, ovi događaji nalažu da odgovorni u predsedništvu i vladi pruže malo jasnija i celishodnija obaveštenja javnosti. Generalni seretar predsedništva nije tek funkcioner neke stranke sa kojim se posle razlaza obračunavaju partijski glasogovornici i bliski novinari. Izvesno je da na tako visoke dužnosti ne biraju po tome koju je gimnaziju neko pohađao ili sa kime je igrao basket. O svemu bi zato nešto trebalo da kaže i prvi čovek naše države.

Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе