О предлогу за сазивање међународне конференције о Косову и Метохији
Подржавао сам и подржавам замисао о одржавању међународне конференције. Жао ми је што Велике силе не прихватају конференцију која би се односила на читав регион, пошто принцип који желе да примене на Србију треба да се односи и на друге. Ипак, ми ту за сада не можемо много да променимо. Ми морамо да бранимо пре свега интересе српског народа – интерес српског народа није да трајно има недовршену државу и да статус Срба у покрајини остане неререшен. Прогон Албанаца са КиМ није био и није у интересу српског народа, укључивање таквог становништва у Србију није могуће, а када би и било довело би Србију, као демократску и слободну државу, на руб пропасти.Подржавао сам и подржавам замисао о одржавању међународне конференције. Жао ми је што Велике силе не прихватају конференцију која би се односила на читав регион, пошто принцип који желе да примене на Србију треба да се односи и на друге. Ипак, ми ту за сада не можемо много да променимо. Ми морамо да бранимо пре свега интересе српског народа – интерес српског народа није да трајно има недовршену државу и да статус Срба у покрајини остане неререшен. Прогон Албанаца са КиМ није био и није у интересу српског народа, укључивање таквог становништва у Србију није могуће, а када би и било довело би Србију, као демократску и слободну државу, на руб пропасти.Нажалост, Србија често није имала прилике, а у кључним моментима њена власт није имала ни жељу да статус Косова и Метохије реши међународном конференцијом. Велике силе, а пре свих САД и поједине државе ЕУ, су углавном на преговоре долазиле са готовим решењима којa су касније минимално измењена. Тако је било на преговорима у Рамбујеу и Паризу 1999. године, али и током преговора који су завршили доношењем Ахтисаријевог плана . Дакле, предходно би направили споразум који су договорили са Албаницима и представили га Србији, наравно не питајући много шта Србија жели, и потом га и наметнули. Ратом из 1999. је по мом мишљењу наметнуто једно неповољније решење – Резолуција 1244. Иако Србија брани ту резолуцију, она би желела да је некако промени у своју корист. Зоран Ђинђић у последњој години свог рада, Мирољуб Лабус у једном тренутку 2004. године и поједини политичари данас, предлажу одржавање конференције. У томе има логике, пошто ако је отворено питање независности КиМ, а објективно јесте. Пошто смо изгубили рат, нисмо успели да се споразумемо око српске политике која би реинтегрисала КиМ у састав демократске Србије и нажалост нисмо доживели да нека од Великих сила истински заштити наша права од узурпације – онда свакако морамо да донекле променимо нашу политику која је сачињена у изнудици и како би сачувала образ властима. У овом тренутку се све више ближимо томе да више од половине чланица УН призна Косово и Метохију као независну републику… То у формалном погледу не значи много, али у симболичном смислу има већи значај него што многи овде верују. Но, као што је отворено питање српског суверенитета, мора да буде отворено питање и тог настајућег, косовског. У том смислу сам подржавао и подржавам замисао о одржавању међународне конференције. Жао ми је што Велике силе не прихватају конференцију која би се односила на читав регион, пошто принцип који желе да примене на Србију треба да се односи и на друге. Ипак, ми ту за сада не можемо много да променимо. Ми морамо да бранимо пре свега интересе српског народа – интерес српског народа није да трајно има недовршену државу и да статус Срба у покрајини остане неререшен. Прогон Албанаца са КиМ није био и није у интересу српског народа, укључивање таквог становништва у Србију није могуће, а када би и било довело би Србију, као демократску и слободну државу, на руб пропасти. Штета што замисао о одржавању једне конференције о КиМ није прихваћена 90-тих година. Милошевићев режим је суштински дао Албанцима самосталност – то је било јасно по начину реинтеграције КиМ 1989.-1990. и по преговорима о просветној аутономији. Било је извесно да ће Албанци једном добити фактичку независност. Само је било питање под којим условима. Режим им је постепено давао самосталност, али није ишао до краја и није му падало напамет да успостави неке заштитне механизме за српски народ у покрајини. Драже му је било да брани своју олигархију, која је владала читавом покрајином, и дозволи функционисање албанске парадржаве. Да је Милошевићев режим, рецимо створио српски ентитет или заједницу општина, УН (НАТО) би вероватно морала да очува такав однос снага као што је задржала општине са српском већином успостављене пре 1999. године. Занимљиво је да Мићуновићев предлог, колико ми је познато, долази без претходне расправе у нашим државним установама. Питам се, која је установа Републике Србије о томе расправљала? Пошто, ако се заклињемо у демократску процедуру онда би било лепо да Народна скупштина о томе расправља и донесе одлуку. Мислим да се наше политичке власти често много више брину о својој политичкој будућности него о будућности Србије. Такво понашање је било још присутније у доба старог режима, али оно је ту и данас и доноси велику штету.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
Vjerovatno je kasno za to. Cini mi se da je najbolje cemu se mozemo nadati prihvatanje Ahtisarijevog plana uz neke izmjene koje bi ojacale vecinski srpske opstine. Sve ostalo, osim naravno oslobodilacke kampanje milion do zuba naoruzanih Srba, je samo mrcvarenje preostalih Srba na Kosovu.
"Мислим да се наше политичке власти често много више брину о својој политичкој будућности него о будућности Србије. Такво понашање је било још присутније у доба старог режима, али оно је ту и данас и доноси велику штету." Sustina je u tome.
Космет треба поделити , један део Македонији, један део Црној гори и онај трећи део Србији.Онда трба Бугарима вратити Цариброд , Босиљград и још неки квадратни километар. А онда треба ујединити Македонију,Србију и Црну гору у неку Србогору или већ.Наравно преселити Скупштину у Скопље, седиште Врховног суда на Цетиње или Подгорицу и разбацати Министрства за просвету ( Нови Сад) , Војска ( Крагујевац) и тд и тд и онда у трећој или већ фази решити како ћемо са Републиком Српском.Када може нешто слично у Јужној Африци ( Парламент у једном граду, Врховни суд у другом и Влада у трећем.. удаљени стотинама километара ,што смо ми глупљи или паметнији.Замислите само смањење бирократије,дипломатских представништава и тд и тд. и престанак упирања прста за све је крив Београд , Скопље или већ!! Интригантно зар не , а погледајте како је изгледала мапа Вардарске бановине !!! да бисте разумели о чему причам, и где је била ( Приштина ) како би рецимо Пећка Патријаршија била центар СПЦ , а не Београд и тд и тд..Радикално али тако се иде напред, Стиве Јоб није стварао Ејпле са глупацима него са креативним људима.. Ви сте један од тих креативних , али је стото питање :intestinal fortitude , do you have one ? Have a blessed day !