Ако поседујете плац и желите да изградите објекат који бисте касније рентирали, можете то учинити на два начина. Уколико приход од процењених будућих станарина далеко премашује цену изградње, можете се лагодно задужити и кренути у посао. Али, ако је рачуница ‘танка’, бићете присиљени да тражите суинвеститора, који ће, ако га уопште нађете, сигурно за себе захтевати много више квадрата од оног што се вама првобитно чинило адекватним суми новца коју он улаже. Тад почиње права дилема: Да ли одустати и оставити плац да бескорисно и даље зараста у коров или се упустити у преговоре, до изнемоглости покушавајући да изборите услове који су колико-толико повољни по вас?Ако поседујете плац и желите да изградите објекат који бисте касније рентирали, можете то учинити на два начина. Уколико приход од процењених будућих станарина далеко премашује цену изградње, можете се лагодно задужити и кренути у посао. Али, ако је рачуница ‘танка’, бићете присиљени да тражите суинвеститора, који ће, ако га уопште нађете, сигурно за себе захтевати много више квадрата од оног што се вама првобитно чинило адекватним суми новца коју он улаже. Тад почиње права дилема: Да ли одустати и оставити плац да бескорисно и даље зараста у коров или се упустити у преговоре, до изнемоглости покушавајући да изборите услове који су колико-толико повољни по вас?Ако поседујете плац и желите да изградите објекат који бисте касније рентирали, можете то учинити на два начина. Уколико приход од процењених будућих станарина далеко премашује цену изградње, можете се лагодно задужити и кренути у посао. Али, ако је рачуница ‘танка’, бићете присиљени да тражите суинвеститора, који ће, ако га уопште нађете, сигурно за себе захтевати много више квадрата од оног што се вама првобитно чинило адекватним суми новца коју он улаже. Тад почиње права дилема: Да ли одустати и оставити плац да бескорисно и даље зараста у коров или се упустити у преговоре, до изнемоглости покушавајући да изборите услове који су колико-толико повољни по вас? ‘Чиста’ концесија за аутопут Хоргош – Пожега сигурно не спада у високопрофитабилне. Зато је учињен напор да се пронађе какво-такво решење, па је потенцијалном концесионару понуђен додатни приход у виду права на наплату путарине на већ изграђеном делу. Рачуница је прешла у плус и појавили су се заинтересовани. Изабран је концесионар, уговор није био доступан јавности и лавина критика је кренула. Структура напада на уговорени посао давања концесије за аутопут Хоргош – Пожега је врло интересантна. Као прво, имамо паушалне нападе, без икаквих аргумената. Затим, имамо комплетно оспоравање посла, при чему морамо правити разлику између оних који једноставно мисле да треба одустати и оних које не интересује генерална оцена исплативости, већ праве под-рачуницу исплативости посла сепаратно за аутономну покрајину Војводину. Ово последње нема никакве везе са уговарањем са аспекта струке, али итекако има са аспекта нерешених односа на релацији држава – покрајина. Најмање је оних који указују на конкретне слабости, а заснивају се на стручној анализи појединих одредби концесионог уговора. Треба бити коректан према концесионару, па напоменути да он сноси ризике пробијања укупног износа, мање фреквенције возила од пројектоване, тачности усвојених параметара, итд. Минимум 83% средстава потиче из уговора са зајмодавцима, што оправдава захтев за пословном тајном у том делу. С друге стране, део уговора и анекс који се односи на трасу пута морао је бити јавно публикован на сам дан потписивања, како би се спречиле евентуалне малверзације услед селективно доступних информација. Јавности је и даље недоступна формула за обрачун висине путарине, итд. Најлакше је сугерисати да треба дићи руке од овог концесионог посла. Ту се мора имати у виду и не тако добар инвестициони амбијент у Србији, изгубљено време и јак одјек непријатности које би доживели садашњи концесионари. С друге стране, није могуће дати ‘зелено светло’ без увида у токове новца или бар без сигурних показатеља да у случају одустајања концесионара, ма у ком моменту, држава неће бити у минусу. Наша стручна јавност поседује потенцијал којим може и у овој фази кориговати одређене мане, али је, за тако нешто, потребан максимум разумевања и минимум сујете од стране надлежних. Што се тиче страних партнера, ствар је јасна. Немају разлога да не прихвате професионално коректне сугестије које не угрожавају уобичајена права концесионара, а ако то ипак не желе, сами себе дисквалификују.

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе