петак, децембар 17th, 2021 у 11:46AM

Prošlo je godinu dana vlade Zdravka Krivokapića. Premijer je slavodobitno obeležio ovaj jubilej. Prepun je hvale prema sebi i svojim apostolima, ovaj ministrima…

Šta je tokom prethodne godine zaista postigla vlada Zdravka Krivokapića? Ona se pre svega diči onim što će uraditi. Tvrde da će povećati plate i penzije za više od trećine u odnosu na njihov sadašnji iznos. Gorde se privrednim rastom od 9% i umanjenjem spoljnog duga za oko 300 miliona evra. I to je, manje-više, to. Vlada se razmeće paketima pomoći građanima, podelom besplatnih udžbenika, početkom bušenja nafte, briselskim laudacijama na račun spoljne politike…

Ipak, treba biti pošten pa reći da je ranija, 2020. godina, bila vreme ogromnog ekonomskog pada – i to ne samo Crne Gore koja se nalazila i u političkoj krizi zbog državnog progana SPC – već i zato što je planetu Zemlju pogodila najveća epidemija od 1918. godine. Dakle, privredni rast se posle jedne takve godine dogodio svuda, a u Crnoj Gori je bio veći pre svega zbog njene zavisnosti od turizma i jako lošeg stanja koje je ostavio režim Mila Đukanovića. Vlada se po uspostavi nije snašla, lutala je oko donošenja budžeta i grešila u parlamentarnom radu. Iz svega su je izbavili turisti iz Srbije i Srpske (pošto pokrivaju više od polovine svih posetilaca i noćenja u sezoni), jer opšte je poznata činjenica da bi oslonjena na svoje EU/NATO saveznike (koji su joj u slučaju suseda i konkurenti), Crna Gora bila na 20% sadašnjih turističkih kapaciteta i mogla bi da se poredi sa turističkom silom regiona po imenu Narodna Socijalistička Republika Albanija posle pada Ramiza Aljije. Kad je reč o spoljnom dugu, tu je malo reč i o manipulaciji. Katastrofična prošla godina – koju su opet „izvadili“ Srbi iz Srbije i Srpske, koji su Crnu Goru birali uprkos ustaškom Đukanovićevom režimu – dovela je zemlju u nestabilnost pa je sada stabilizacija omogućila serivisiranje dugova umesto novo zaduživanje. Vrlo je verovatno da je procena Nebojše Medojevića o lažnom izveštavanju javnosti o tome sasvim tačna. Prirodno, nivo stranih investicija je porastao: 2020. u zemlju je stoglo 663 miliona evra stranih investicija, a iz nje je izneseno 165, 5 miliona, do septembra ove godine investirano je oko 600 a izneseno čak 247,6 miliona. Ako bi projektovali ovaj rast i odliv do kraja godine (800 : 330) ispada, na osnovu razlike koja ostaje kada od prvog oduzmemo drugi broj, da je u Crnoj Gori stanje po tom pitanju i gore nego prošle godine. Da ne zaboravimo, Crna Gora je 2018. imala 843 miliona evra stranih investicija.

Građani znaju da se u modernoj ekonomiji ništa dobro ne dešava preko noći. Prosečna plata je sa dubioznog jula 2020., kada je iznoslila 521 evro, porasla na 534. To jeste nekakvo povećanje, ali dosetimo se svih manipulacija prethodnog režima. Kako je izašao iz države sa Srbijom sa nižom prosečnom neto zaradom, povećao je za trećinu u vreme dobrih sezona i ruske darežljivosti, pa dočekao poslednju dobru, 2019. godinu, opet sa nižim prosečnim primanjima od onih koja zarađuju građani matice srpskog naroda. Ta ideja da bi zarade mogle za kratko vreme da budu povećane za čak 30%, ispunjava me tugom.

Zalostan sam zbog trećine građana Crne Gore koji su Srbi. Sećam se kako je takvo povećanje postigao jedan političar sličnog kova, mada mnogo čestitiji i hrabriji od Zdravka Krivokapića. Uplašen da bi možda, slučajno, mogao izgubiti na prvim višestranačkim izborima, Slobodan Milošević je populistički povećao plate i penzije i to toliko da su prvi put u modernoj istoriji bile veće nego u SR Hrvatskoj. Cena je bila inflacija i propast saveznih ekonomskih reformi započetih 1990. godine.

Ako su Bog i korona pomogli prvu godinu vlade, njen premijer se svojski trudio da tu pomoć osujeti. Ukratko, od deset tačaka, koje je u kampanji ponudila lista na kojoj je izabran za poslanika, nije ostavario niti jednu ! Čak nije uspeo da smanji ukupnu zaduženost sa 80% BDP-a, koliko je obećavao. O razvoju infrastrukture, radikalnoj promeni trgovinskog deficita itd. ni reči. To je sasvim prirodno, jer je za to neophodno sprovoditi svrsishodnu i doslednu reformsku politiku. O pravdi i pravosuđu da i ne govorimo. Umesto da preotme DPS-u dve milijarde ukradenih evra i njima započne obnovu Crne Gore, Krivokapić je na sve nade građana izlio prepunu septičku jamu svog i te kako brojnog (i ješnog) domaćinstva. Da li je neko noramalan i ne povređene glave mislio da će, godinu dana posle pobede demokratije u Crnoj Gori, tužilac Katnić ostati na poziciji i da će na Cetinju sa zaštitnom maskom iskazivati vernost Milu Đukanoviću? Da li je neko sanjao da će država biti sablaznuta kada Draginju malo zadrže na aerodromu države gde joj o srpskom trošku studira ćerkica, a da ćemo sami morati da otkupljujemo građanina Crne Gore koga je šiptarska policija zatočila zbog verbalnog delikta? Ko se nadao da će debeli i slinavi vlastodržac donaciju vakcina poklanjati kosovskim soldatima? Mislim da bi se to moglo činiti neverovatnim čak i Milu Đukanoviću – to je mogao da očekuje, a možda je i priželjkivao, samo (g)ubavi Gojko Perović.

Svađom sa koalicijom na čijoj je listi bio izabran, Krivokapić je ušao u istoriju parlamentarizma. Sa podrškom nekoliko poslanika i tuđim programom, on danas vlada zahvaljujući kriminalnoj dubokoj državi, NATO-u i krvavim milijardama koje poseduju Đukanovićevi saučesnici. Zato je stopa nezaposlenih iznad 20% i zbog toga je po smrtnosti od epidemije (na 100.000 stanovnika) Crna Gora i dalje u svetskom vrhu.

Nije došlo ni do obećanog zaokreta u spoljnoj politici. Nije usvojen Temeljni sporazum sa SPC. Ostalo koalicija „Za budućnost Crne Gore“ nije ni obećavala, samo kako samim srpskim postojanjem ne bi povredila crnogorsko-srpskog Harvija Milka, ni šiptarsko-američkog Foresta Gampa. Ipak, niko nije očekivao da će biti nastavljen spor sa Srbijom, da neće biti imenovan ambasador u Beogradu i da će se vlada hvaliti zato što je privržena svim segmentima Đukanovićeve politike. Jedva je, zahvaljujući neviđenom pritisku, poništen diskrimintorski Zakon o slobodi veroispovesti. Nesposobni i od rođenja do koske pokvareni Krivokapić doveo je SPC do toga da patrijarh ucenom mora da dobije helikopterski prevoz do sedišta mitropolije i da ga usput kriju iza pancirnog ćebeta. Zamislite, alternativa je bila da uhapse Đukanovića.

Srpski narod u Crnoj Gori je pobedio na izborima 2020. godine, ali su ga podlaci i varalice ostavili u položaju obespravljenosti i segregacije. Krivokapić je pokušao i da istakne liste na lokalnim izborima, ali je svuda prošao loše. Sve u svemu, posle godinu dana, znamo

da je Krivokapić nesposoban, neuspešan i pokvaren, a otvoreno je i pitanje da li je on i kriminalni prestupnik koji krši zakone?

Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе