субота, јануар 27th, 2018 у 8:00PM

Политика не жели да објави одговор на пашквилу Проф. др Милоша Ковића. Држе се правила да објаве по два текста супротстваљених мишљења. Не обазиру се на чињеницу да Проф. др Ковић, баш као и будући академик Проф. др Копрвица, за тему узимају моју маленкост а не Косово и Метохију и њихов будући статус.

Професор Ковић ми замера пренемагање у одговорима. Баш ми је жао што је стекао такав утисак. То је само трема пред његовим великим ауторитетом. Читам ево већ три године његова бројна научна дела и нисам стигао да се посветим томовима његових полемичких чланака. Када их прочитам, њима се надахнем и понешто научим ја ћу му свакако одговорити исправно и достојно. Можда се учланим и у његову странку, па и ја почнем да пишем у дневним новинама о колегама са одељења и томе ко су и какви су…

Уважени Проф. др Ковић можда није приметио да сам тако пишући, без претензија, вређања и шаљиво, покушао мало да га умирим и помогнем му да превазиђе препреке које очигледно постоје и спречавају га да полемише о теми а не о мојој нестручности и политичкој покварености. Нажалост, њему очигледно ништа од тога не иде од руке.

Како да уваженом професору Ковићу укажем да сам на два места током наше преписке покушао да му појасним какве су сличности између 1878, 1908. (1909) и 2008. (2018). Он и даље настоји да ме дисквалификује као некога ко нема ни школско знање историје. Ствар је утолико гора што сам ја докторирао историју и предајем је на универзитету.

Потребу да ме дисквалификује, и то у мери да докаже како не заслужујем да будем запослен, тамо где већ годинама радим, разумем као страст. Кад страст надвлада, разум је слаб. Онда нам се део нечијег интервјуа и интерпретирана изјава могу чинити као научни радови или макар као ауторски текстови објављени у новинама. Нисам никада осећао тако снажне политичке страсти, али дозвољавам да су оне могуће и толико утицајне. Више ме је зачудило позивање исувише уваженог Проф. др Ковића на мој превод синтезе др Стивена К. Павловића Историја Балкана (1804-1945). Ја сам у својој неукости мислио да преводици преводе, уместо да пишу текстове на којима раде… Велика већина читалаца грешке које спомиње не би починила ни да преводе текст са непознатог језика. Проф. др Ковић би вероватно моје стварне грешке пронашао у мојим књигама, када би имао времена да их прочита. Верујем да не стиже од писања сопствених научних монографија и синтеза.

Заиста ми није била намера да под сумњу доведем научну вредност рада Проф. др Ковића и будућег академика Проф. др Часлава Копривице. Морао сам да се нашалим са нетачном тврдњом да ми је био „млађани асистент“ (јер у време када сам студирао није био ни једно ни друго), као и око књига које сам пропустио да читам пола деценије пре него што су написане. Сада међутим, морам сасвим озбиљан да приметим како је премного поштовани Проф. др Ковић за моју митску некомпетентност знао још 2002, од времена када је први пут објављена Историја Балкана. Дакле, више од деценије пре него што је, сада већ давне 2013, гласао да будем изабран у звање доцента, те када је пре два месеца, крајем 2017, гласао и да будем изабран у звање ванредног професора!

Зашто сте тако гласали црни професоре?! Овом Вашом интелектуалном бљувотином Ви не штетите мени, мојој породици… Мада би то свакако из дубине своје затуцане деесесовске душе желели. Ви штетите факултету на ком радите. Ко ће да упише такав факултет када имате таквог професора и још га са тим сазнањем бирате у звања, унапређујете га… Штетите и сопственој репутацији. Гласали сте за нестручног, научника шарлатана, лудог скрибомана који читав живот неуспешно жели да објави више књига од Вас… Урадили сте то са пуном свешћу какав је то научник. Из разлога пројатељства, аутодеструкције, за инат… ? Све бољи од бољег разлога. ЗАШТО ? !

Прочитајте дебело поштовани Проф. др Ковићу коментаре испод Ваших текстова. Ви инспиришете оне који одавно знају ко је у овој земљи издајник, ко масон, а ко шпијун. То је такође одговорност. Ја немам, не желим, нити инспиришем подршку таквих.

Коначно, још једном о амишима. Ваша јасна реч, Ваша храброст, чињеница да сте у свим борбама за слободу, демократију и модерни универзитет учествовали (осим, можда, у једној – оној себичној, за сопствени положај на катедри и одељењу)… учинили су да спознам своју погрешку. Професоре докторе Милоше Ковићу: Ви нисте амиш. За амиша је потребно неколико врлина које нажалост немате. Ви сте миш.

Posted by Чедомир Антић
Categories: Актуелно, Погледати