*Испитивања Градског завода за заштиту здравља показују да у Београду на листи издатих лекова прва места имају седативи и хипнотици што поткрепљује све напред изнете чињенице* На светски дан заштите животне средине (5.јуна 2007.г.) објављена је публикација „Квалитет животне средине града Београда у 2006. години“ коју су припремили Градски секретаријат за заштиту животне средине, РЕЦ и Градски завод за заштиту здравља. Сличне публикације објављиване су годинама уназад, за 2005, 2004, 2003… Пажљивом анализом свих досадашњих издања, али и увидом у испитивања која су вршена и пре 2000.године, долазимо до закључка да је у Београду стање сваке године све лошије.*Испитивања Градског завода за заштиту здравља показују да у Београду на листи издатих лекова прва места имају седативи и хипнотици што поткрепљује све напред изнете чињенице* На светски дан заштите животне средине (5.јуна 2007.г.) објављена је публикација „Квалитет животне средине града Београда у 2006. години“ коју су припремили Градски секретаријат за заштиту животне средине, РЕЦ и Градски завод за заштиту здравља. Сличне публикације објављиване су годинама уназад, за 2005, 2004, 2003… Пажљивом анализом свих досадашњих издања, али и увидом у испитивања која су вршена и пре 2000.године, долазимо до закључка да је у Београду стање сваке године све лошије.*Испитивања Градског завода за заштиту здравља показују да у Београду на листи издатих лекова прва места имају седативи и хипнотици што поткрепљује све напред изнете чињенице* На светски дан заштите животне средине (5.јуна 2007.г.) објављена је публикација „Квалитет животне средине града Београда у 2006. години“ коју су припремили Градски секретаријат за заштиту животне средине, РЕЦ и Градски завод за заштиту здравља. Сличне публикације објављиване су годинама уназад, за 2005, 2004, 2003… Пажљивом анализом свих досадашњих издања, али и увидом у испитивања која су вршена и пре 2000.године, долазимо до закључка да је у Београду стање сваке године све лошије. Насупрот Београда, у другим метрополама Европе и Северне Америке ситуација је из године у годину све боља. У реци Темзи (Лондон) су се поново појавиле ретке врсте риба, за које се мислило да су изумрле још у периоду индустријске револуције и за које се сматрало им је опстанак у тој реци немогућ. Међутим, дугогодишњи рад на системима за пречишћавање отпадних вода дао је резултате. Таквих примера је много, али не и у Београду. Осим прикупљања података, зар градски секретаријат не би требао да ради на отклањању узорака? У прошлогодишњем издању „Квалитет животне средине града Београда у 2005. години“, на страну 125 стоји: „Бука озбиљно погађа нервни систем, и то како централни, тако и вегетативни, а преко овога утиче на срце, крвне судове, крвни притисак, дигестивни тракт и многе друге органе и ткива, у којима изазива промене и функционалне сметње. Сваки нежељени звук је бука. То значи да свака звучна појава која омета рад или одмор представља буку. У пракси, бука је звук различите јачине, зависно од услова и околности у којима се јавља и делује. Према подацима ОЕЦД-а од пре десетак година, преко 25% становништва у европским градовима било је изложено 24х еквивалентном нивоу буке већем од 65 дБ(А), што озбиљно угрожава сан и доводи до појаве психосоматских симптома акустичног стреса. Нивои буке присутни у комуналној средини нису довољно високи да би довели до оштећења слуха али изазивају читав низ аудитивних и екстрааудитивних ефеката. Оштећења слуха комуналном буком настају у комбинацији са дејством аминогликозидних антибиотика (гентамицин), појединих цитостатика (цисплатин) и сталним присуством у атмосфери великих градова угљенмоноксида, органских растварача и тешких метала (олово, жива и арсен), што се приписује синергетском ефекту. Индивидуална осетљивост на буку је значајан фактор код оцене ометајућег дејства буке. Резултати вишегодишњих проспективних студија показују да је око 10% становништва појачано осетљиво на буку. Нарочито су осетљива деца млађа од 6 година и особе старије од 65 година. Жене су нешто осетљивије од мушкараца у средњој животној доби. На индивидуалну осетљивост утичу и стање неуровегетативног и васкуларног система, поједине вирусне инфекције, употреба алкохола, дувана и професионална изложеност неуротоксичним материјама. У бучној средини отежана је говорна комуникација, због ефекта маскирања, јер је за разумевање говора посебно важан фреквенцијски опсег од 300 Хз до 3 КХз, а у том распону се налази највећи део звучне енергије комуналне буке. Доказано је да бука представља један од значајних фактора неуротизације личности, а нурозе се данас међу водећим обољењима, посебно у градским срединама. Испитивања Градског завода за заштиту здравља показују да у Београду на листи издатих лекова прва места имају седативи и хипнотици што поткрепљује све напред изнете чињенице.” У издању „Квалитет животне средине града Београда у 2004. години“, на страну 107 постоји део који говори о предлогу мера за смањење нивоа комуналне буке. Наведени су следећи предлози: • Интензивирати активности на прегледу пројеката звучне заштите и контроли изведеног стања у стамбеним зградама при техничком прегледу; • Инсистирати на контроли нивоа буке који емитују моторна возила при техничком прегледу и свакодневном саобраћају; • Наставити са проширивањем мреже улица са аутоматском регулацијом саобраћаја и синхронизацијом рада семафора на појединим правцима; • Спречити претварање стамбеног у пословни простор без претходне провере да ли звучна заштита задовољова у односу на намену овог простора; • Наставити са контролом нивоа комуналне буке у Београду; • Покренути иницијативу за измену и осавремењавање постојећих прописа из ове области; • По могућству обавити бројање саобраћаја за време мерења нивоа буке на предвиђеним мерним местима. Ипак, у издањима за 2005 и 2006 не постоји листа мера за смањење буке. Моје мишљење је да једна од најважнијих мера за умањење негативног утицаја буке на становништво није овде наведена, а то су заштитни зидови – панели за заштиту од буке (НОИСЕ ПРОТЕЦТИОН WАЛЛ) јер кроз територију града Београд пролази ауто-пут Београд-Ниш, који је један од највећих извора буке (Карта 46, преузета из Еколошкког атласа Београда, Градски завод за заштиту здравља Београд, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београд, 2002.г.). Вероватно ће завршетком обилазнице око Београда део тешког саобраћаја бити измештен са дела ауто-пута који пролази кроз град, али и поред тога неопходно је поставити адекватну звучну изолацију. При изградњи оваквих зидова могу се користити разни материјали, као што су камен, дрво, алуминијумски панели, стакло, плексиглас или пластични панели. У земљама Европе је овакав вид заштите присутан више од 30 година, а највише је заступљен у Аустрији, Немачкој и Француској. У данашње време постоји неколико компанија које су се специјализовале за производњу елемената за изградњу NPW. Систем изградње је значајно унапређен и убрзан јер се након постављања стубова панели веома лако и брзо постављају. Производи се више врста панела (једноструки, двоструки…) у зависности од захтева локације на којој ће бити постављен. Комбинацијом панела могу се добити одређени симболи, слова, путокази или ознаке, а могуће је видети и зидове који су потпуно осликани. У посебним случајевима када би постављењем NPW-а дошло до нарушавања неких карактеристика локације, постављају се транспарентни панели од стакла или плексигласа. Овакви зидови се веома лако уклапају у постојећу архитетктуру и дозвољавају велику могућност комбиновања боја и материјала, што је приказано на сликама. Постављањем НПW-а могуће је ефикасно умањити буку са надвожњака, буку од трамваја или метроа и сл. У случајевима када је предвиђена изградња нове саобраћанице кроз насеље, НПW је пожељно поставити пре почетка радова, како би становништво било заштићено од буке која настаје при раду тешких машина, компресора, агрегата и сл. НПW се користи и када је потребно заштитити биљни и животињски свет (паркови, зоо врт и сл.). Колико је вероватно да ће грађани Србије видети нешто овакво поред прометних саобраћајница?

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе