Отварање највећег трговачко-пословног простора на Балкану била је још једна у низу изузетних прилика да се компанија Делта представи као наша највећа и најмоћнија пословна империја. То је била свакако још једна у низу демонстрација моћи и снаге ове у нашој ујавности све више оспораване фирме која је настала у време највећег разарања друштва у Србији. На овом као и увек гламурозном отварању окупила се наша тзв. политичко-пословна и културњачка елита. Наравно није изостала већ позната и често виђена поставка српских министара који иначе могу да одговоре на сва могућа питања,осим једног, да ли је Делта фирма која монополски злоупотребљава свој положај на нашем иначе веома слободном тржишту. Отварање највећег трговачко-пословног простора на Балкану била је још једна у низу изузетних прилика да се компанија Делта представи као наша највећа и најмоћнија пословна империја. То је била свакако још једна у низу демонстрација моћи и снаге ове у нашој ујавности све више оспораване фирме која је настала у време највећег разарања друштва у Србији. На овом као и увек гламурозном отварању окупила се наша тзв. политичко-пословна и културњачка елита. Наравно није изостала већ позната и често виђена поставка српских министара који иначе могу да одговоре на сва могућа питања,осим једног, да ли је Делта фирма која монополски злоупотребљава свој положај на нашем иначе веома слободном тржишту. Отварање највећег трговачко-пословног простора на Балкану била је још једна у низу изузетних прилика да се компанија Делта представи као наша највећа и најмоћнија пословна империја. То је била свакако још једна у низу демонстрација моћи и снаге ове у нашој ујавности све више оспораване фирме која је настала у време највећег разарања друштва у Србији. На овом као и увек гламурозном отварању окупила се наша тзв. политичко-пословна и културњачка елита. Наравно није изостала већ позната и често виђена поставка српских министара који иначе могу да одговоре на сва могућа питања,осим једног, да ли је Делта фирма која монополски злоупотребљава свој положај на нашем иначе веома слободном тржишту. Наши министри трговине и пољопривреде када не желе да дају директне и јасне одговоре прибегавају већ добро опробаном политичком трику, они се се позвају на деловање независних владиних комисија,овог пута комисије за заштиту конкуренције. Јер они никако не желе да утичу на рад ових независних државних тела, осим ако Привредна Комора и фирма коју је узгред формирао садашњи министар пољопривреде нису утврдили постојање монополског положаја Делте на нашем тржишту. Налазе Привредне Коморе и Фирме Изит представници Делте иначе радо користе у одбрани њеног великог и неокрњеног пословног и друштвеног утицаја. А ни Врховни суд није заобишао ове чињенице до којих су дошле ове организације у поступку утврђивања да ли постоји Делтин монопол на тржишту. На делу је чист и непатворени легализам на који се непрестано позивају Делтини гласоговорници и правни заступници, само наша јавност још увек нема меродаван и уверљив одговор на питање, да ли заиста постоји Делтина злоупотреба монопла. Као да се ради о најбрижљивије чуваној тајни и податку који има посебан друштвени и политички значај. Поред дежурних министара трговине и пољопривреде овом изузетно значајном друштвеном догађају за привредни развој Србије придружио се и потпредседник владе Србије Божидар Ђелић, изјавивши при томе да је државни задатак компаније Делта да буде наш ледоломац у региону.Више је него очигледно, судећи по изјавама надлежних министара и потпредседника владе, да компанији Делта не мањка државна и политичка подршка и наклоност. Али интересантно је да је поред политичке подршке оваквим пословним имеријама од посебног значаја да добију и толико потребну легитимност у друштву и јавности. Зато и не чуди што је и на овом отварању продефиловала читава већ добро уходана булумента културних и јавних радника, ангажованих интелектуалаца, уметника, иста она тзв.културњачко-интелектуалистича „елита“ која је била и незаобилазни део свих свечаности и кичерских парада у време када је компанија Браће Карић била наш највећи пословни ледоломац. То су они исти уметници,културни радници и интелектални посленици који су помпезно примали Карићеве награде за стваралаштво и допринос развоју српске културе. Чим је компанија браће Карић доживела свој неминовни пословни и политички бродолом, нестала је и повукла се одједном и сва та културњачко-интелектуалистичка елита, која је приљежно скупљала мрвице са њихове трпезе. Али они су брзо нашли ново уточиште, а самим тим и новог покровитеља. Сада су се очигледно преселили под окриље новог пословног државотворног ледоломца који је свестан да му је неопходоан и ореол великог поклоника културе и јавног интереса.То је већ добро позната и опробана матрица. Међутим, међу многобројним угледним и радо виђеним живописним ликовима који су већ незаобилазни део сличних друштвених догађања примећено је и присуство великог српског писца Добрице Ћосића, који је са првим човеком компаније Делта водио очигледно веома угодан разговор. Прва реакција на појаву Добрце Ћосича на оваквом скупу је неверица и чуђење. Али његово присуство на оваквом скупу само је још један у низу контроверзних и тешко разумљивих потеза, јер његов долазак на отварање овог Делтиног пословног објекта само је добитак за ову фирму јер јој он даје толико потребни друштвени и политички легитимитет. И то у време када је ова фирма саопштила своју одлуку у којој је и запретила да ће тужити сваког ко по њиховој процени доводи у питање несумњиви и велики пословни углед компаније Делта.Тако је ова компанија извршила веома тежак удар и напад на слободу мисли и деловање наше критичке јавности.Ову ноторну чињеницу вероватно је знао и Добрица Чосић иначе велики поклоник и заступник слободне мисли и критичког приступа друштвеним проблемима, али то га ипак није спречило да се појави на овој свечаности која је очигледно имала за циљ да још једном пошаље нашој јавности поруку да је компанија Делта, чије се пословање и порекло почетног капитала све чешће и интензивније доводи у питање, не сме више доводити у питање. Судски процес који је ова компанија покренула против Верица Бараћ само је још један доказ који иде у прилог тврдњи да се ради о хтењу ове компаније да демонстрира свој у моћ и политички утицај. Тужно је да један остарели писац на овај начин круни и крчми свој тешко стечени углед и утицај. И то писац који је у целој својој литерарној и политичкој делатности био окренут питањима остваривања социјалне правде и преиспитивању свих ограничења и обесправљивања који је доносио капиталистички економски систем. Сада он опуштено ћаска са председником највеће и најутицајније компаније у Србији и то у време када у Србији хиљаде људи остаје без посла и елементарних услова за егзистенцију, опхрвани суровим таласом приватизације и дивље транзиције и када се темељно разарају последњи остаци социјалне државе изграђени у време социјализма, чији је један од истакнутих идеолога и заступника био и писац Добрица Ћосић.Он није нашао времена да се огласи поводом штрајка 300 радница Јумка које штрајкују масец дана а већ пет дана штрајкују глађу и чији су животи у опасности. Али зато је имао вемена и снаге да се појави на отварању Делтиног пословног објекта. Очигледно је да су утопијска, левичарска времена одавно ствар прошлости, носталгичних и пригодних сећања.Као да се понављау оне познате сцене из знамените песме Данила Киша – Песник револуције на председничком броду- .Историја се заиста понавља, али сад као отужна и разочаравајућа фарса, као прича о писцу који је толико писао и говорио о изазовима и замкама историје и политике а да при томе дозвољава себи да буде део гламурозне и испразне малограђанске представе на ледоломцу на којем је сада из потпаљубља председничког брода постао један од најуваженијих гостију.Како уме да буде тужна и онеспокојавајућа судбина писаца када изгубе осећај за реални живот и постану предмет најогољенијих политичких манипулација на које очигледно и сами пристају.

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе