Поново је политички актуелан споразум о двојном држављанству између Србије и Црне Горе. Министри са новим ентузијазмом дају изјаве, а јавио се и председник Републике Србије. По други пут слушамо немушта објашњења званичне Србије и јасне и гласне захтеве црногорске стране. Баш као и пре четири месеца доживели смо да на дипломатски сто буде бачен и најјачи аргумент – воља познатих личности из Србије да без обзира на околности затраже и добију држављанство Црне Горе. Зашто се све то дешава? Зашто је Србија донела Закон о држављанству који не примењује? Зашто Црна Гора захтева од једне стране државе да денунцира њене грађане? Зашто се шеф српске државе месецима извињава и оправдава јавности кад је реч о Црној Гори?Поново је политички актуелан споразум о двојном држављанству између Србије и Црне Горе. Министри са новим ентузијазмом дају изјаве, а јавио се и председник Републике Србије. По други пут слушамо немушта објашњења званичне Србије и јасне и гласне захтеве црногорске стране. Баш као и пре четири месеца доживели смо да на дипломатски сто буде бачен и најјачи аргумент – воља познатих личности из Србије да без обзира на околности затраже и добију држављанство Црне Горе. Зашто се све то дешава? Зашто је Србија донела Закон о држављанству који не примењује? Зашто Црна Гора захтева од једне стране државе да денунцира њене грађане? Зашто се шеф српске државе месецима извињава и оправдава јавности кад је реч о Црној Гори?Поново је политички актуелан споразум о двојном држављанству између Србије и Црне Горе. Министри са новим ентузијазмом дају изјаве, а јавио се и председник Републике Србије. По други пут слушамо немушта објашњења званичне Србије и јасне и гласне захтеве црногорске стране. Баш као и пре четири месеца доживели смо да на дипломатски сто буде бачен и најјачи аргумент – воља познатих личности из Србије да без обзира на околности затраже и добију држављанство Црне Горе. Зашто се све то дешава? Зашто је Србија донела Закон о држављанству који не примењује? Зашто Црна Гора захтева од једне стране државе да денунцира њене грађане? Зашто се шеф српске државе месецима извињава и оправдава јавности кад је реч о Црној Гори? Зашто поједине познате личности из Србије траже да пре завршетка преговора о споразуму о држављанству између Србије и Црне Горе добију држављанство? Србија нити са једном другом државом, колико ми је познато, није преговарала на овај начин, нити је доживљавала оваква условљавања. Питање држављанства представља ствар солидарности и части. Србија би требало да буде солидарна са својим народом који живи у Црној Гори, још увек лишен основних националних политичких, културних и просветних права. Црна Гора, свесна да у Србији живи четврт милиона њених грађана, поред можда и 800,000 људи који воде непосредно порекло из њених крајева, свакако би ваљало да покаже више разумевања за ове свакако несвакидашње околоности. Србија не поштује сопствене законе и не брине о свом народу у Црној Гори из, рекао бих, најмање три разлога. Први разлог је опортунизам. Први људи Србије свакако не желе да због начелног питања отворе спор у коме би уместо пресудитеља и помиритеља, чију моћ виде сви грађани, могли да испадну задрти борци чија мисија има неизвестан исход. Тако се несумњиво губи дражесна и толико вредна политичка популарност. Други разлог несумњиво је повезан са недостатком солидарности. Политичку елиту Србије, хетерогену, насталу трансформацијом, распадом или на наслеђу „космополитског“ комунистичког вођства, није много брига ни за демократију ни за народ. Питање држављанства су отворили због бројних бирача у Србији који воде порекло из Црне Горе. Њих иначе много не брине, баш као што се није много тицала ни претходних влада и режима, чињеница да је чак 70,000 црногорских бирача потписало петицију у којој траже српско држављанство. Трећи разлог би могао бити управо притисак из иностранства. Наиме, Хрватској и Бугарској нико не замера што су увеле либералан и добар закон о држављанству. Прва њиме надокнађује бесмислен положај у који је захваљјући унутрашњим супарништвима довела свој народ у Босни и Херцеговини, док друга „доприноси“ одржању одавно нарушене политичке равнотеже у Македонији. Дозволити Србији да по истом принципу помогне стабилности Босне и Херцеговине или Црне Горе, значило би прихватити чињеницу да су се деведесете године завршиле, а да Србија више није неравноправна са осталим балканским државама. Став појединих европских бирократа према статусу српског народа у Црној Гори и Босни и Херцеговини, баш као и недавна харанга у прилог захтевима да Војводина без изјашњавања народа добије она права која су Србима свуда ускраћена без обзира на њихово изјашњавање, речито говоре у прилог претходној тези. Чуди недостатак солидарности код угледног света. У Црној Гори српски народ нема права која у Србији уживају чак и најмалобројније националне мањине. Црногорске власти су оспориле право својим држављанима у Србији да учествују на изборима, као и на референдуму који је одредио будући статус њихове државе. Званична Црна Гора захтева од Србије да јој доставља спискове црногорских грађана који су затражили српско држављанство, како би их избрисала из свог држављанства. И управо у јеку преговора, поједине славне личности из Србије добијају црногорско држављанство. Тиме, можда и несвесно, шаљу поруку како је Црна Гора држава њиховог избора у којој је све потаман. Својим гестом они поручују понешто и о ситуацији у Србији. Председник Србије, наравно, следи маркетиншке савете. Њега очигледно не занимају последице овог питања нити има некакве дугорочне планове. Једино што је политичкој елити у Србији важно јесте да убере што више позитивних, и што је за све будуће изборе важно, да јој се прилепи што мање негативних поена. Тако смо прошле седмице чули и да је узимање другог држављанства уствари наша веза са светом. Црна Гора, оваква каква је данас, испада тако „велики и бели свет“ – узор, циљ и исходиште Србије. Наравно, могуће је да је дуготрајна, плаистоценска, црногорска власт узор делу полтичке елите у Србији. Ако је то тако, можда ћемо сви пожелети да будемо грађани Црне Горе – кад се већ мучимо да то макар буде под брендираним властима, са традицијом.

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе