Интервју Чедомира Антића за „Press“ од 5. маја
/1. Када је Србија имала најблискије односе са Европом?/ Реч је о прилично бесмисленом питању које је током протеклих деценија код нас постало легитимно. Наиме, све до 1989. Европа је била подељена у сукобу великих сила и идеологија. Дакле, појам „Европа“ у политичком погледу није постојао. Србија је током историје била или на пођеднаком растојању од разних европских блокова или је тежила западноевропским узорима. Њима је, током XIX века, у осталом, на разне начине тежила и Русија. /1. Када је Србија имала најблискије односе са Европом?/ Реч је о прилично бесмисленом питању које је током протеклих деценија код нас постало легитимно. Наиме, све до 1989. Европа је била подељена у сукобу великих сила и идеологија. Дакле, појам „Европа“ у политичком погледу није постојао. Србија је током историје била или на пођеднаком растојању од разних европских блокова или је тежила западноевропским узорима. Њима је, током XIX века, у осталом, на разне начине тежила и Русија. *1. Када је Србија имала најблискије односе са Европом?* Реч је о прилично бесмисленом питању које је током протеклих деценија код нас постало легитимно. Наиме, све до 1989. Европа је била подељена у сукобу великих сила и идеологија. Дакле, појам „Европа“ у политичком погледу није постојао. Србија је током историје била или на пођеднаком растојању од разних европских блокова или је тежила западноевропским узорима. Њима је, током XIX века, у осталом, на разне начине тежила и Русија. *2. Када је била најудаљенија од Европе?* Током протеклих петнаест година (оно што данас подразумевамо под “Европа” настало је претварањем ЕЕЗ у ЕУ Споразумом у Мастрихту 1992. (ступио на снагу 1993)) свакако смо били најудаљенији у раздобљу 1999-2000. и 1993-1995. године. Кад је реч о историји модерне Србије (од 1804), најдаље од западноевропских узора били смо од 1945. до 1950. године. *3. Да ли је садашње понашање ЕУ према Србији слично неком некадашњем историјском тренутку? Којем?* Увек када би нестала равнотежа снага међу Великим силама, на којој је Србија заснивала своју политику, наступила би криза. Некад, као у време Средњег века, вођство државе је налазило корисна решења, понекад се, са мање или више успеха, прилагођавало приликама (Кримски рат, Берлински конгрес, Стојадиновић). Политичку корист на штету народа, политичка елита почела је да извлачи тек од Броза, у највећој мери у време Милошевића, а та традиција, нажалост, није прекинута ни у најновије време. *4. Узимајући историјске околности у обзир, верујете ли у искрене намере ЕУ према Србији?* Степен искрености у политици диктирају интереси. Верујем да су интереси Србије и ЕУ у извесној мери подударни. Ипак, интереси Србије нису у значајној мери озбиљно дугорочно дефинисани, док ЕУ, као и свака велика сила, настоји да многе своје унутрашње тешкоће, проблеме и недоумице извезе. Извесно је да ЕУ има интерес да Србија напредује и постане њена чланица, њен је интерес такође да то буде под њеним условима. Један од тих услова је успостава независне Републике Косово. Питање је само колико је наша политика искрена и кредибилна. *5. С обзиром на условљавања, хоће ли Европа Србију у ЕУ или не?* Мислите хоће ли ЕУ Србију у своје чланство? Мислим да хоће, али то за сада није њихов приоритет. Утицај ЕУ на Србију је изузетно велик. САД и ЕУ су пресудно допринели да Милошевићев режим опстане у раздобљу 1997-2000, они су помогли увођење демократије под условима под којима је успостављена и имају извесну одговорност у чињеници да нам пораз у рату није наметнут одмах 1999. већ тај процес траје већ девет година. За то постоје разлози које наши политичари или не препознају или у њима покушавају да пронађу неку корист за себе. *6. Како коментарисати однос Европе према проглашењу независности Косова?* ЕУ је од почетка била наклоњена успостави независног Косова. То није тајна још од Рамбујеа. На такав став Брисела делом утиче наш неискрен и корумпиран однос према националном питању (не само Косову) током протеклих деценија. *7. Шта мислите, шта Европа највише замера Србији?* Регионална политика ЕУ на Балкану заснована је на односима из 1999. године. Замерају нам дакле прошлост. Свакако су оправданије замерке које се односе на одсуство наше искрености кад је реч о великом броју питања – од “свете земље” Косова, преко демократије и правде, до слободног тржишта. *8. Да ли Србија сада има елиту која може да се носи са колегама из Европе? Када је Србија имала најјачу интелектуалну елиту? * Србију нажалост већином воде људи чији би се свет срушио уколико би изгубили министарско или посланичко место. Наша елита је самоникла у корову ауторитарног режима, рата и санкција. Почетком XX века окосницу српске политичке, научне и културне елите чинило је близу хиљаду људи које је држава плански школовала на страним универзитетима. Ако је данас неко од наших политичара тако школован, он ту чињеницу углавном не дугује својој земљи и њеном националном програму. *9. У Србији постоји део политичке сцене који не сматра Америку пријатељском земљом. Одакле такав однос? И како ви видите односе те две земље кроз историју? * Реч је о новом феномену. Осим раздобља од 1945. до 1950. и периода од 1991. до 2000. наши односи су се кретали од незаинтересованости до пријатељства. Нова непријатељства, иако суштински штетна, имају чврсту основу у улози САД у рату у Босни, изгону српског народа из Српске Крајине и њеној помоћи албанској националној борби. *10. Када је сарадња била најбоља, а када најлошија?* Најбоља је била несумњиво од 1917. до 1918. године, а најгора 1992. и посебно 1999. године. *11. Постоје ли тренуци када је Америка помогла Србији? Одмогла?* Помогла је великим крeдитима и хуманитарном помоћи током Првог светског рата. Одмогла је током деведесетих година. *12. Такође, део политичке елите залаже се за чвршће односе са Русијом. Како бисте оценили односе Србије и Русије кроз историју?* Велике силе немају пријатеље, оне имају интересе. То је парафраза старе истине. Кад год је Русија следила осећања, имала је велике штете. Сада свакако није реч о осећањима, Русија игра на два или чак три стола, и “русофилске” странке у Србији су тога свесне. Ипак, став Русије у СБ УН омогућава опстанак виртуелног суверенитета за који су неки везали не само будућност своје политике већ и Србије. *13. Који су периоди најблискијих односа, а који најудаљенијих?* Најближи смо свакако били у време заједничких ратовања 1804-1813. и 1914-1918, док је велика била и идеолошка блискост од 1944. до 1948. године. *14. Постоје ли тренуци када је Русија помогла Србији? Одмогла?* Помогла је 1804, 1810, 1811, 1830, 1912, 1914-1917, Црвена армија је помогла и ослобођење наше земље 1944. године. Одмогла је 1812, 1853, 1878, 1944-1956. године. Руска Федерација у извесној мери током протеклих деценија користи Балкан као један од мање важних полигона своје међународне политике. *15. Наравно да је најбоље развијати подједнако добру сарадњу са Америком и Русијом. Али, у некој хипотетичкој ситуацији, узимајући у обзир искуство кроз историју, да ли је боље да Србија буде више окренута САД-у или Русији? ЕУ?* Србија је део Словенства. То, међутим, нема везе са националним интересима и државном политиком. Наши узори су током протекла два столећа углавном били на Западу. Ипак, наш положај може бити само слаб уколико ослонац тражимо само у Русији (а ми притом током протеклих пола столећа нисмо имали истински ослонац у Русији). Мислим да је сада најважније да схватимо да нисмо довољно снажни да одржимо неутралност, али и да не будемо толико ограничени да у ЕУ тражимо лака решења за сложене проблеме. Реч је о истим оним решењима која смо, уз много штете, деценијама безуспешно тражили у разним југословенским државама.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
Леп интервју.
Nestanak g.Antića sa političke scene i njegov opstanak na intelektualnoj-političkoj pozornici Srbije ukazuje na devalvaciju u politici,čemu smo svedoci permanentno. Vratite se nekako, zbog nas!