Intervju za Frankfurtske vesti
среда, новембар 21st, 2012 у 6:16PM
Kakvo je Vaše viđenje daljih odnosa Srbije i Hrvatske?
Te odnose treba graditi na principima ravnopravosti i reciprociteta. Posle 1918. godine mržnja prema Srbima je bila glavni motor nacionalne emancipacije hrvatskog naroda. Posle ove presude puna svest o toj mržnji treba da bude važan faktor razvoja srpske nacije. Kakvo je Vaše viđenje daljih odnosa Srbije i Hrvatske? Te odnose treba graditi na principima ravnopravosti i reciprociteta. Posle 1918. godine mržnja prema Srbima je bila glavni motor nacionalne emancipacije hrvatskog naroda. Posle ove presude puna svest o toj mržnji treba da bude važan faktor razvoja srpske nacije.
1. Kakva je pozicija Srbije posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima?
Pozicija prognanika, kao i srpskog naroda u Republici Hrvatskoj danas je nešto gora nego inače. Kažem „nešto gora“ zato što je, bez obzira na zakonsku zaštitu i bolji odnos hrvatskih vlasti posle 2004. godine, njihovo stanje generalno loše. Oni ne samo da nailaze na opšte neraspoloženje i neprijateljstvo u Hrvatskoj, već i EU i SAD prema njima imaju nepošten odnos koji ih čini neravnopravnim sa drugim stradalnicima. Kad je reč o Srbiji, njoj paradoksalno ova presuda dugoročno pomaže. Nažalost krijući se iza žrtava, SR Nemačka i SAD nastojali su da Srbiju pretvore u kolektivnog istorijskog krivca za ratove iz devedesetih godina. Falsifikovanje istorijskih činjenica i fašisoidni stav o kolektivnoj krivici budućih generacija, za najvažniji instrument imao je Tribunal u Hagu. Ovom presudom SAD su svoje unutrašnje, sitne političke potrebe pretpostavile dvadeset godina negovanoj zajedničkoj politici. Umesto da su dosudili svojim saveznicima i štićenicima neke male kazne i tako održali privid o nekakvom sudu, oni su pokazali da ih za to više nije briga. Što su „Oluja“ i Srebrenica bili za srpski šovinizam – dakle smrtni udari i potpuna diskvalifikacija – to je ova presuda za samu ideju o „srpskoj krivici“. Sa tim je završeno. Ovim je političko rukovodstvo Srbije i srpskih zemalja, naravno samo kad je reč o međunarodnim ustanovama, zauvek rehabilitovano.
2. Kako bi posle ovog događaja trebalo nastupati i šta preostaje državnom vrhu da uradi s obzirom na utisak da država konstantno popušta pod pritiscima?
Naša saradnja sa bivšim Tribunalom u Hagu je završena 2011. (hapšenje Gorana Hadžića). Ostaju tehnička pitanja koja većim delom trebaju nama (recimo pomoć optuženima). Mi pre svega treba da ovu grešku američke politike iskoristimo tako što ćemo neprekidno na nju ukazivati. Postoji opasnost da nekakvom osudom Haradinaja i medijskom ofanzivom ponovo bude omogućena podale u našoj javnosti. U Srbiji deluje paradržavna nvo grupacija koja godišnje podeli stotine miliona evra, oni su uz medije koje stranci kontrolišu, te bogataše i političare koji im duguju sposobni da ponovo učine odnos prema Hagu nejasnim. Drugo mi treba da pomognemo svim našim građanima osuđenicima ovog suda. Tu ima mnogo istinskih zločinaca, ali oni su naši građani. Što se tiče političkih vođa koji su zatočeni oni treba da sa naše strane budu tretirani kao nevini – kao ljudi koji su, bez obzira što su mnogi od njih bili slabi političari i loši ljudi, stradali za svoj narod. Mi ne smemo da odustanemo od suđenja za ratne zločine, ali presude moraju da budu pravedne a ne po nacionalnoj osnovi. Slučaj Jurišić više ne sme da se ponovi. Zatim, Srbija treba da stavi srpski narod u regionu i njegova politička prava u centar svoje politike, zajedno sa ekonomijom, reformama i kompromitovanim evropskim integracijama. Konačno, vreme je da Srbija počne da ozbiljno i bogato pomaže organizacije kakva je Dokumentacioni centar Veritas.
3. Ima li manevraskog prostora za poteze kojima bi se dokazalo da je u sukobima u Hrvatskoj bilo zločina nad Srbijma i etničkog čišćenja?
Pred bivšim Tribunalom u Hagu, nema. Pred istorijom – ima.
4. Kakvo je Vaše viđenje daljih odnosa Srbije i Hrvatske?
Te odnose treba graditi na principima ravnopravosti i reciprociteta. Posle 1918. godine mržnja prema Srbima je bila glavni motor nacionalne emancipacije hrvatskog naroda. Posle ove presude puna svest o toj mržnji treba da bude važan faktor razvoja srpske nacije.
5. Da li će se bura koja se podigla oko ovih dešavanja odraziti na evropske integracije Srbije?
Kakve integracije? Posle svega od nas je samo Bosna i Hercegovina manje integrisana u EU i to zato što u njoj žive Srbi (da nema Republike Srpske napredak bi bio daleko veći). 6. Može li ova situacija uticati i na pregovore Beograda i Prištine o Kosovu? Ne, stvar je tu već odlučena. Danas je pitanje samo da li ćemo izboriti podelu Kosova i Metohije, ili će široka autonomija za Srbe ozvaničiti Brozove granice pokrajine i postati presedan za osamostaljenje Vojvodine, Novog Pazara i Istoka Srbije.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Вести, Интервју
Dodatak uz cetvrto pitanje je i razvoj ekonomskih odnosa Srbije i Hrvatske.Tu se mora pokazati odlucnost i sa srpskog trzista proterati sav hrvatski upliv.