Изјава за “Данас”
*Како се српска десница данас раслојава политички, програмски и економски?* Десница је неопходна Србији из неколико разлога: Србија треба да буде заокружена као држава, а њена привреда мора постати тржишна. Проблем настаје у шватању конзервативизма. Наиме, да ли ова политичка опција штити постојеће или неке идеалне вредности. Одатле и раслојеност деснице код нас. Дакле, питање је да ли бранимо идеју Србије као модерне, на европским узорима засноване државе, матице српског народа која почива на тржишној привреди и личној иницијативи, или се боримо за државу као стожер Балкана, југословенску ујединитељку и социјалну дадиљу већине народа.*Како се српска десница данас раслојава политички, програмски и економски?* Десница је неопходна Србији из неколико разлога: Србија треба да буде заокружена као држава, а њена привреда мора постати тржишна. Проблем настаје у шватању конзервативизма. Наиме, да ли ова политичка опција штити постојеће или неке идеалне вредности. Одатле и раслојеност деснице код нас. Дакле, питање је да ли бранимо идеју Србије као модерне, на европским узорима засноване државе, матице српског народа која почива на тржишној привреди и личној иницијативи, или се боримо за државу као стожер Балкана, југословенску ујединитељку и социјалну дадиљу већине народа.*Како се српска десница данас раслојава политички, програмски и економски?* Десница је неопходна Србији из неколико разлога: Србија треба да буде заокружена као држава, а њена привреда мора постати тржишна. Проблем настаје у шватању конзервативизма. Наиме, да ли ова политичка опција штити постојеће или неке идеалне вредности. Одатле и раслојеност деснице код нас. Дакле, питање је да ли бранимо идеју Србије као модерне, на европским узорима засноване државе, матице српског народа која почива на тржишној привреди и личној иницијативи, или се боримо за државу као стожер Балкана, југословенску ујединитељку и социјалну дадиљу већине народа. Традиционално наш конзервативизам био је дефинисан као конзервативизам разблажен либерализмом (тако је то било са напредњацима у 19. веку, тако је то требало да буде са реформским странкама почетком деведесетих). *Поједине политицке странке су политички десно орјентисане, али економски нагињу левици – уколико можете објасните то примерима – ДСС, НС, Г17 плус, СРС, Српска напредна странка…* ДСС је у почетку требало да наставља традиције наших конзервативаца, промена је наступила крајем деведесетих. Невоља конзерватовне деснице у Србији је што три четвртине грађана има радикално социјалне политичке ставове. Дакле, сви који желе да повећају рејтинг морају да макар ублаже свој програм и реторику. Радикали су у економском погледу левичарска странка, док је питање национлизма код њих само начин интеграције и мобилизације сиромашних слојева и становиништва које се недавно доселило у Србију. Г 17 је после 2006. и сама почела да се поиграва са социјалном демагогијом (НИП и подела бесплатних акција). Ипак, треба рећи је ова странка већ неколико година програмски смушена и подређена каријери једне личности. *С друге стране, ЛДП је нпр. политички орјентисан лево, али економски је опредељена нешто другачије…* Тешко је говорити о програму ЛДП-а. Пре свега док су вође ове странке биле у власти (пре 2004) њихова политика није била левичарска. Такође, ако супротстављеност српским националним тежњама може бити означена као лојалност идејама левице, зашто онда подржавају националне аспирације Албанаца са Косова или Муслимана (Бошњака) из Босне и Херцеговине. Што се економије тиче мислим да ЛДП још увек лута. Да није тако не би мењали ауторе економског програма за парламентарне изборе који су одржани у размаку од само нешто више од годину дана. *Каква је тренутна позиција деснице на политичкој сцени?* Модерна конзервативна десница још увек чека стварање слоја становништва који би је подржао и политичке елите довољно смеле да спроведе њен програм.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
Ja sam mišljenja da je veći problem od lutanja stranaka to što narod već predugo luta a nema ko da ga povede i smatram da je upravo to prilagodjavanje programa rejtinzima ono što je problem.Poznajem mnogo ljudi koji se vodjeni razočarenjem na svakim narednim iborima opredeljuju za drugačije opcije.Politička scena nam je prezasićena vodjama koji ni posle mnogobrojnih poraza ne smatraju za shodno da to vodjstvo ustupe mladim ljudima sa novim idejama.Zbog svega navedenog smatram da ne treba čekati da narod sazri za novu modernu desnicu nego baš obratno.
Najpre treba objasniti da su konzervativizam i nacionalizam dve različite stvari (konzervativizam kao ideologija je nastao kao brana od nacionalizma). Dalje treba ubediti narod da konzervativizam ne znači retrogardnost ili zadržavanje na postojećem. U skladu sa čvrstom privrženošću komunista revoluciji, sve što je bilo konzervativno, stigmatizovali su kao nazadno i takvo mišljenje su usadili toliko duboko, da je vrlo teško ubediti čak i obrazovanijeg građanina u suprotno. Ovi silni zagrljaji i poljupci g. Tadića i g. Dačića, i raspad radikala su, verujem, putokazi ka budućem ideološkom profilisanju stranaka u Srbiji. Tako se nadam da će u nekoj bližoj budućnosti (kada na političkoj sceni više ne budu pojedini lideri čiji je jedini razlog postjanja stranke njihova sujeta) postojati jedna stranka levice (DS i SPS), narodnjačka stranka (SNS, DSS, NS i sl.), i nadam se još neko. Među samozvanim "patriotama" ne vidim nikoga ko bi mogao da postane lider jedne (evropki ustrojene) konzervativne stranke, koja je preko potrebna Srbiji. Zato se nadam da bi taj "još neko" mogao izgraditi stranku liberalnog konzervativizma, stranku poput britanske konzervativne partije ili sličnu. To što smo od postojećih stranaka ostali na G17 plus i LDP-u mi ne daje nikakvu nadu da ćemo jednu takvu stranku dobiti.