Недавно је ЦИА «декласификовала» део својих анализа везаних за наше просторе, а код нас је омогућен увид у досијеа дипломата. Код нас постоји легенда о томе како је права историјска истина скривана у разним полицијским и обаештајним досијеима. Да ли ће њихово садашње, а надамо се и будуће још веће отварање потпуно преокренути слику о људима и догађајима из прошлости? Не верујем. Не треба да живимо у илузији да су «аутори обавештајне литературе» неки посебни мудраци који су видели даље и проницљивије од других. Они су већма налик на Илију Чворовића и Алексу Жуњића.Недавно је ЦИА «декласификовала» део својих анализа везаних за наше просторе, а код нас је омогућен увид у досијеа дипломата. Код нас постоји легенда о томе како је права историјска истина скривана у разним полицијским и обаештајним досијеима. Да ли ће њихово садашње, а надамо се и будуће још веће отварање потпуно преокренути слику о људима и догађајима из прошлости? Не верујем. Не треба да живимо у илузији да су «аутори обавештајне литературе» неки посебни мудраци који су видели даље и проницљивије од других. Они су већма налик на Илију Чворовића и Алексу Жуњића.Недавно је ЦИА «декласификовала» део својих анализа везаних за наше просторе, а код нас је омогућен увид у досијеа дипломата. Код нас постоји легенда о томе како је права историјска истина скривана у разним полицијским и обаештајним досијеима. Да ли ће њихово садашње, а надамо се и будуће још веће отварање потпуно преокренути слику о људима и догађајима из прошлости? Не верујем. Не треба да живимо у илузији да су «аутори обавештајне литературе» неки посебни мудраци који су видели даље и проницљивије од других. Они су већма налик на Илију Чворовића и Алексу Жуњића. Отуда су чак и аналитички закључци релативно банални. На пример, песимистичке прогнозе ЦИА из 1990. о судбини Југославије, нису биле много далековидије од песимистичких прогноза у тадашњој југословенској штампи. Још је гора ствар са персоналним досијеима, затрпаним рекла-казала и оговарањима. То не значи да и таква глупа оговарања нису имала злокобно дејство на живот појединаца које су уходили. Они су презанимљива илустрација нарави и духа времена, него научно откровење. Ни светска искуства не говоре похвално о квалитету информација обавештајних служби. Та ЦИА на пример, није имала никаквих озбиљних података о мађарским догађајима 1956. године, а пад Берлинског зида је и њу и њихове западнонемачке колеге погодио као гром из ведра неба. Мала је вероватноћа да организације које праве такве очигледне грешке у процени ситуације, управљају човечанством. Они интелектуалци и политичари који озбиљно верују у светску моћ разних «служби» заправо свесно или не, желе да се ратосиљају одговорности за сопствену глупост и заблуде. Јер, ако је све решено у некој обавештајној централи, онда за нашу пропаст локални актери не сносе никакву одговорност. Постоји светска завера, ако под тим подразумевамо синергично деловање глупих и неспособних, који често желећи нешто сасвим друго, упропаштавају своје и туђе земље (погледајте Буша).

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе