среда, август 24th, 2016 у 10:32AM

О новом Уставу Републике Србије Либерално демократска партија одувек има јасан став. Устав није само највиши правни акт већ и основ за нови друштвени поредак који се доноси у друштвеним приликама и моментима најповољнијим за грађане једне државе.

Најчешће полемике о Уставу воде се на релацији „прве” и „друге” Србије, вештачки направљених творевина које наше друштво стално вуку ка непомирљивим крајностима. Либерално-демократска партија има јасне принципе у вези с новим уставом и они не припадају ни једној крајности, већ амбицији да Србија постане другачија, да кроз овај правни акт постане модерна европска држава. То, пре свега, значи грађанску уместо националне државе, већу аутономију Војводине и децентрализацију Србије. Морамо променити и оне делове Устава који нам стоје на путу ка Европској унији. Преамбулу, као последњу линију наводне одбране Косова и Метохије, свакако је демантовала стварност и њена сврха одавно је постала мртво слово на папиру. Устав једне модерне европске државе може да буде све осим тога. Управо су ти и такви делови највишег правног акта одлика оних друштава која се опиру променама и грчевито се држе за штетне континуитете. Подељености у друштву довољно су невоља нанеле, њима свакако није место у модерном уставу, а питање преамбуле одавно је антагонизам са којим се безуспешно суочавамо. Уместо тога, о новом Уставу Републике Србије зато морамо разговарати како до нових подела и размимоилажења не би дошло.

И нова министарка правде Нела Кубуровић навела је да ће уложити напор да устав буде промењен до краја 2017. године и додала да његова измена није искључиво у надлежности министарства, већ да је то ствар ширег консензуса. Иако је нова министарка промену устава поменула у контексту примене Акционог плана за поглавље 23, треба рећи да је изузетно осетљиво када се највиши правни акт мења под таквим околностима. Зато је битно да се што пре отвори дебата како се не би стекао привид да се на уставу ради под притиском, иако је потреба за променом одавно уочена.

Управо зато су опасни ставови неких аналитичара који упорно покушавају да Србију задрже на путу лошег континуитета. Чедомир Антић је у ,,Политици” 18. августа (,,Нови устав?”) изнео ставове због којих се наша држава стално и врти у зачараном кругу националне политике и шовинизма због којих не успевамо да постанемо модерно друштво. У наизглед хаотичним замеркама упућеним актуелној власти, које Чедомир Антић усмерава ка лошим решењима, он исписује и спорне редове и идеје које су нам толико пута већ дошле главе. Антић пише да је потребно да странке, организације, грађани привржени српској држави, њеним традицијама, те идеалима напретка политичком борбом за нови устав дају подстицај демократизацији друштва које поново тоне у ауторитарност, и додаје:

„Нема демократије ако Србија безусловно, без поделе или очувања неких државних веза, призна независност Косова. Нема напретка уколико буде очувана недемократска АП Војводина. Србији требају регионализација, уставом одређени односи с Републиком Српском и другим српским земљама, праведно регулисање облика владавине.”

Либерално-демократска партија се свим силама опире управо наведеним идејама и ставовима. Модерна демократска држава је све супротно од изнетог у поменутом тексту. Све наведено опасно је до те мере да се може дефинисати као кратак приручник континуитета сукоба због којих смо толико дуго назадовали, а не напредовали, као друштво. Када је национализам изражен, а што смо осетили у ратовима деведесетих, то је увек остављало последице. Идеја о Великој Србији подметнута као кукавичје јаје у Уставу Републике Србије била би нешто као последњи ударац национализма и питање које би довело у опасност опстанак наше државе и њених грађана. Подела Косова као опасна претензија и најава нових сукоба, или укидање аутономије Војводине уместо већих овлашћења за покрајину могу довести само до стварања нових проблема, ако не и нових ратова. Позивање на уставно уређење односа са Републиком Српском директно је рушење Дејтонског споразума. Приврженост српској држави и њеним традицијама свакако је у супротности са грађанском државом којој тежи Либерално-демократска партија. Нама је потребна држава која неће делити грађане, већ штитити људска права, а позивање на националну државу управо је супротно од тога.

Либерално-демократска партија се оштро супротставља идејама салонске деснице која је, деценијама уназад, зарад идеје о националној држави туђе главе стављала на пањ и остављала крваве трагове. Србија може да буде модерна европска држава. За то су потребне дебате о новом уставу, пре него што, кроз поглавља, дођемо у ситуацију да решења о модернизацији доживимо као притисак уместо као путоказ. Нама је потребан устав који промовише интеграције, а не сукобе. Устав који је визија будућности, а не затвор прошлости, коме очигледно тежи Чедомир Антић и људи сличних схватања. Једино са чиме се ЛДП слаже са Антићем је отварање јавне расправе о новом Уставу. Зато што нам је преко потребан устав који ће омогућити друштву да се мења. На боље.

—

Објављени у београдској Политици: 24.08.2016.

Posted by Напредни клуб
Categories: Преносимо