Текстови и анализе
Може ли наша привреда преживети помоћ владе?
Ако је добар део економске кризе у којој се нашла наша земља дошао са стране, а ја бих рекао да је та светска финасијска криза само јасније истакла већ постојећу економску кризу која хара нашом економијом, то су најновије мере за сузбијање кризе такве да их нећемо лако пребродити и може бити да оне задају одлучујући ударац нашој посрнулој економији. Једна од мера која се на овим просторима примењује увек још из брозових времена је данас на репертоару – ново енормно задуживање. Прво се говорило о аражману са ММФ који нам омогућава да ако треба повучемо неких 400 000 000 евра али само ако буде потребно. Ево месец дана после тога не само да је потребно већ се говори о новом аражману од пар милијарди евра.
Држављани
Поново је политички актуелан споразум о двојном држављанству између Србије и Црне Горе. Министри са новим ентузијазмом дају изјаве, а јавио се и председник Републике Србије. По други пут слушамо немушта објашњења званичне Србије и јасне и гласне захтеве црногорске стране. Баш као и пре четири месеца доживели смо да на дипломатски сто буде бачен и најјачи аргумент – воља познатих личности из Србије да без обзира на околности затраже и добију држављанство Црне Горе. Зашто се све то дешава? Зашто је Србија донела Закон о држављанству који не примењује? Зашто Црна Гора захтева од једне стране државе да денунцира њене грађане? Зашто се шеф српске државе месецима извињава и оправдава јавности кад је реч о Црној Гори?
Изјаве о очекивањима за нову 2009. за Данас, Дневник и Статус
*1. Ко је личност 2008. године у Србији?* Милорад Додик. Иако је политичар суседне, независне државе, Милорад Додик је колико се сећам и држављанин Србије, или је макар јавно поднео захтев за држављанство. Реч је о политичару који годинама води тешку, али суштински легитимну, демократску и исправну политичку борбу. Наши политичари би могли да се угледају на нову генерацију политичара Републике Српске, макар кад је реч о мотивима и истрајности. *2. Ко је личност 2008. године у свету? * Барак Обама. Какав год да је наш став о изабраном председнику САД, чињеница је да су његове победе (прво за номинацију унутар Демократске партије, а затим и на председничким изборима) мобилисале читаву планету, представљајући по први пут једног истинског глобалног вођу…
Регионална сарадња
Европска Унија представља до сада нај успешнији покушај да се превазиђе наслеђе историје европских народа и држава и да се изазовима модерног доба одговори на потпуно нови и другачији начин. Кроз непрестане ратове и освајања победници су добијали све а поражени несрећу, беду и срамоту, у чему су лежали корени нових сукоба јер су ови други чекали прву погодну прилику да се точак среће окрене и победнику врате мило за драго. Уместо тога, европске државе су после Другог светског рата успеле да изнедре једну сасвим нову Европу.
Универзијада – заблуда или почаст
Спортске теме све чешће се налазе на такозваним унутрашњим странама штампе, тамо где је простор намењен политици, економији, друштвеним односима, борби против корупције, криминала… Такве теме произилазе из суштине спорта, као шире друштвене делатности. Јер, далеко од тога да је спорт само утакмица, гол, кош, поен, надигравање не терену. Догађаји који се нижу последњих месеци, па и година, потврђују да се у спорту дешава све што и другим областима свакодневног живота. Да не бисмо понављали и набрајали многе познате теме које су нашле простор у медијима, ван оног намењеног за спортска надметања, задржимо се овог пута само на УНИВЕРЗИЈАДИ.
Изјава за “Данас”
*Како се српска десница данас раслојава политички, програмски и економски?* Десница је неопходна Србији из неколико разлога: Србија треба да буде заокружена као држава, а њена привреда мора постати тржишна. Проблем настаје у шватању конзервативизма. Наиме, да ли ова политичка опција штити постојеће или неке идеалне вредности. Одатле и раслојеност деснице код нас. Дакле, питање је да ли бранимо идеју Србије као модерне, на европским узорима засноване државе, матице српског народа која почива на тржишној привреди и личној иницијативи, или се боримо за државу као стожер Балкана, југословенску ујединитељку и социјалну дадиљу већине народа.
Povratak Vojislava Šešelja?
Ukoliko se vrati iz Haga tokom ove godine, Šešelj će nesumnjivo privuči veliku pažnju javnosti. Slaviće ga i hvaliti velika većina naših građana zgađenih nad lažnim i nepravednim kampanjama koje nemaju za cilj pravdu već nastavak rata i dalje poniženje našeg naroda. Ipak, Šešelj 2010. godine može biti samo netrpeljiviji, nestrpljiviji i ekstremniji nego što je bio Šešelj iz 2003. godine. Moralna pobeda takve osobe teško da može doneti koristi narodu koji je od njega takvog već pretrpeo tolike štete.
+ 384… ?
Историја се понавља. Статут Аутономне порајине Војводине и афере око његовог доношења указују на чињеницу да Србија и српски народ, после пораза у ратовима и Милошевићеве диктатуре (за коју је помоћ САД и ЕУ ималa подједнаку важност као и почетна подршка бирача), нису добили мир и стабилност. Уз помоћ владајућих српских странака, од Демократске странке преко Лиге социјалдемократа до ревидиране Социјалистичке партије, Војводина је пошла путем стварања самосталне регије и у будућности независне државе. Нажалост, политика и понашање парламентарне опозиције, од ДСС-а који је овакав пут стварања аутономије омогућио, до кооперативних странака Николића и Шешеља, јасно су показали да српско друштво пати од великих и тешких болести чији крај није само предвидљив већ је и на видику.
JESEN RADNIČKOG NEZADOVOLJSTVA NA UŠČU
Novi zakon o informisanju izazvao je mnogobrojne polemike i osporavanja ali je pri tome najava donošenja krijterijuma za okupljanje nezadovoljnih radnika ostala bez večih i ozbiljnijih političkih i društvrenih reagovanja.Nisu se oglasile ni uvek dežurne organizacije za zaštitu i odbranu ljudskih prava.To za njih nije toliko bitno pitanje kao što je to uterivanje suočavanja sa prošlošću i dokazivanje kolektivne krivice srpskog naroda.Reagovali su odlučnije i glasnije samo pojedini sindikalni funkcioneri što je i bilo za očekivati ali je nedopustivo da ova izuzetno restriktivna i nedemokratska najava ograničavanja prava na okupljanje nije izazvala mnogo veće i ubedljivije osporavanje u redovima naših stranaka.Vetrovatno nemaju vremena od silnih saopštenja koje dnevno štancuju a na šta se u stvari i sveo njihov politički rad i delovanje.
Тако млади а већ конформисти
Немојте да са својих 20 година будете као ми са својих 40-ак, јер ако будете такви онда нема ни потребе да постоји омладина, рекао је недавно на изборној скупштини омладине Демократске странке градоначелник Београда и функционер Демократске странке Драган Ђилас. Ова његова изјава може се тумачити као редак и убедљив тренутак искрености политичара који свесно или несвесно у ствари признаје да је конформизам, подаништво и одсуство критичког духа завладао не само међу старијим члановима Демократске странке већ да је то и једно од главних обележја њене омладине.