Author Archive
Грејање К.Ц. Србије неће више узроковати огромне количине смога
На тв дневнику, прошлих дана, на ступцима новина, поново гледам задовољни, али строги лик министра здравља Србије. Помислио би човек још један успех српског здравства, под палицом, мислим на, диригентску, професора-министра. О чему се ту ради? Изградњом великог погона у коме ће бити смештена постројења на природни гас, уместо топлане на мазут, Клинички центар Србије престаће да буде значајни загађивач београдске атмосфере! Наравно да у томе нема ничег лошег! Напротив!
Имате право!
Имплементација Римске повеље која, слободније речено, представља само савремен облик познатог кодекса лекара света, ХИПОКРАТОВЕ ЗАКЛЕТВЕ почела је у нас, скоро! Тако је решило Министарство здравља Србије у новој акцији реформе здравственог система! Створене су невладине организације за помоћ пацијентима. Неке су оправдано створили заинтересовани грађани – пацијенти, неке власт, не би ли каналисала незадовољство а глорификовала срећу сваког преживелог леченог! Све здравствене установе излепљене су плакатама, узгред, штампаним новцем Министрства здравља, на којима насмејани лекар погледом пуним неизмерне њубави, гледа, такорећи, већ излечену болесницу! Текст: ИМАТЕ ПРАВО!
Да ли је могуће смањити ниво буке у урбаним градским подручјима?
*Испитивања Градског завода за заштиту здравља показују да у Београду на листи издатих лекова прва места имају седативи и хипнотици што поткрепљује све напред изнете чињенице* На светски дан заштите животне средине (5.јуна 2007.г.) објављена је публикација „Квалитет животне средине града Београда у 2006. години“ коју су припремили Градски секретаријат за заштиту животне средине, РЕЦ и Градски завод за заштиту здравља. Сличне публикације објављиване су годинама уназад, за 2005, 2004, 2003… Пажљивом анализом свих досадашњих издања, али и увидом у испитивања која су вршена и пре 2000.године, долазимо до закључка да је у Београду стање сваке године све лошије.
СВИЗАЈЕДНО – Не у НАТО
Ко има овлашћење да Србију гура у НАТО? Да ли то значи да ћемо уместо школа и болница у Србији ужурбано градити тајне казамате за «доказане» терористе,непријатеље демокартије или, како то воле да казу руководиоци данског ДНП-а,непријатеље једине постојеће цивилизације. Можда ће и неки од злогласних павиљона у пожаревацкој «Забели» бити адаптиран за нове невидљиве,тамнопуте станаре или ћемо наш ЗКП допунити одредбом о одређивању дужине притвора сразмерно дужини бркова осумљиченог. Шалу на страну, јер је ова прича више него озбиљна,сви смо добро чули извештај Парламентарне скупштине СЕ о постојању сличних установа на територији Румуније и Пољске које су на тај начин дале залогу својој Евроатлантској будућности.
Уводни текст
Године назадовања под санкцијама изазвале су стагнацију и у области заштите животне средине. Мали број стручњака имао је могућност да се усавршава у иностранству и прати најновија достигнућа из ове области. Ипак, равнотежа је успостављена! Незнање, нерад и неактивност као последицу су имали уништење привреде и индустрије, тако да је произведено загађење делимично неутралисано природним потенцијалима самопречишћавања земљишта, воде и ваздуха. Променом режима, постепено је започела и промена система и законске регулативе. 2004.године донета су четири Закона из области заштите животне средине и више подзаконских аката, а сада је време за њихову примену.
Косово и Метохија подела као решење
Далеко највећи број Срба желео би да Косово и Метохија остане у Србији и да тамо нема Албанаца. Далеко највећи број косовских Албанаца желео би да Косово буде независно и да на њему нема Срба. Између ове две жеље налази се поље реалности и могућег. На Косову данас живи између 1,5 и 2 милиона Албанаца и 100 до 130 хиљада Срба. Врховну власт на Косову и Метохији има међународна заједница наклоњена Албанцима. Велике западне силе предвођене САД определиле су се да Косово добије надгледану независност и да то буде јединствен случај. Осим Србије, главну препреку оваквом решењу за Косово представља Русија, која се залаже да решењем косовског проблема треба да буду задовољне обе, и српска и албанска страна, и да Косово и Метохија не могу да буду јединствен случај.
Закон о здравственој заштити
У свакој уређеној земљи закони су ту да би регулисали понашања и обавезе становника и саме државе. Закон о здравственој заштити донет у децембру 2005. на себе је преузео ову дужност. Уз њега, у истом пакету, донети су и Закон о социјалном осигурању и Закон о коморама здравствених радника. Дивно! Да (не) будем циничан, бољи је и лош закон, него никакав! Да ли припадам онима који овај закон нападају?