Author Archive
ДДОР продаја: фијаско
ДДОР Нови Сад је водећа српска фирма у области осигурања. Поред Дунав осигурања, ДДОР контролише скоро једну трећину тржишта осигурања, тачније 29,1% у 2006. години. Бруто премије у 2006. години су износиле 141 000 000 евра за ДДОР. ПРВИХ ПЕТ ОСИГУРАВАЈУЋИХ КУЋА У СРБИЈИ – осигуравајућа кућа – премије у ЕУР у 2006 – проценат тржишта у 2006 1. Дунав осигурање – 166 – 34,2 2. ДДОР Нови Сад – 141 – 29,1 3. Делта ђенерали – 55 – 11,4 4. Таково – 18 – 3,8 5. Уника (бивши Цептер) – 14 – 2,8
Kо су чувари демократије
Ако постоји нека константа у српској политичкој историји и функционисању партија у нашој средини онда је то већ класични недостатак елементарног осећања одговорности у политичком деловању. Примера који потврђују ову тезу о хроничном изостанку одговорности у нашој политици и обавезе да се одговара за пропусте и кршење основних демократских начела има свакодневно и на претек. Као један од најактуелнијих и веома индикативних примера је недавни избор вршиоца дужности Градоначелника Београда који је после месец дана доведен у питање одлуком министарства за државну управу и локалну самоуправу.
Добрица Ћосић на Делтином ледоломцу
Отварање највећег трговачко-пословног простора на Балкану била је још једна у низу изузетних прилика да се компанија Делта представи као наша највећа и најмоћнија пословна империја. То је била свакако још једна у низу демонстрација моћи и снаге ове у нашој ујавности све више оспораване фирме која је настала у време највећег разарања друштва у Србији. На овом као и увек гламурозном отварању окупила се наша тзв. политичко-пословна и културњачка елита. Наравно није изостала већ позната и често виђена поставка српских министара који иначе могу да одговоре на сва могућа питања,осим једног, да ли је Делта фирма која монополски злоупотребљава свој положај на нашем иначе веома слободном тржишту.
РК Београд – стечај и наравоученије
Коначно дочекасмо крај деценијске агоније некадашњег гиганта српске привреде званог Робне куће Београд. Агонија је завршена стечајем, али је индикативно да се сама реч стечај негде затурила. Судећи по већини медија, РК Београд су једноставно ‘продате на аукцији’. Вероватно је лакше тако, него објашњавати какав је то стечај на коме ‘пропала’ компанија достигне цену чак 157% већу од почетне (360 према стартних 140 милиона евра) – довољну да се сви повериоци намире у пуном износу, да и држава добрано заради, а да ни радници не остану кратких рукава.
Aпел за концесију на прави начин
Ако поседујете плац и желите да изградите објекат који бисте касније рентирали, можете то учинити на два начина. Уколико приход од процењених будућих станарина далеко премашује цену изградње, можете се лагодно задужити и кренути у посао. Али, ако је рачуница ‘танка’, бићете присиљени да тражите суинвеститора, који ће, ако га уопште нађете, сигурно за себе захтевати много више квадрата од оног што се вама првобитно чинило адекватним суми новца коју он улаже. Тад почиње права дилема: Да ли одустати и оставити плац да бескорисно и даље зараста у коров или се упустити у преговоре, до изнемоглости покушавајући да изборите услове који су колико-толико повољни по вас?
Предлог за реформу и реструктурисање музичке индустрије у Југославији
Процес демократизације, примене права, тржишне привреде и слободне конкуренције укључује и решење нагомиланих проблема и питања у области музичке индустрије. Као и већ дужи низ година, она је углавном у рукама бивше политичке елите и ванзаконских, мафијашких клика, које на југословенском, и тржишту дијаспоре настављају несметано функционисање. Не поштовање и не постојање закона у овој области, представљају битну препреку интеграцији Југославије у европско и светско тржиште. Услов за укључивање у светске токове је поштовање и постизање критеријума и стандарда које ова тржишта захтевају. Без обзира на не велику профитну вредност скромног тржишта Југославије, решавање проблематике пиратерије, ауторских и извођачких права, значајно је питање за Западне земље. Права интеграција захтева компатибилност на сваком пољу. На решавање оваквих проблема, приморане су и остале земље балканског региона сличних друштвених уређења, а значај интегрисаног балканског тржишта није занемарљив.
Музички бизнис без гламура
Процес демократизације, примене права, тржишне привреде и слободне конкуренције, укључује и решење нагомиланих проблема и питања у области музичке индустрије. Већ дужи низ година она је у рукама бивше политичке елите и ванзаконских клика, које на српском тржишту, и тржишту дијаспоре, настављају несметано функционисање. Непоштовање закона и непостојање еснафских правила у овој области представљају препреку интеграцији Србије у европско и светско тржиште. Услов за укључивање у глобалне токове је поштовање и постизање критеријума и стандарда које ова тржишта захтевају. Без обзира на невелику профитну вредност тржишта Србије, решавање проблематике пиратерије, ауторских и извођачких права, значајно је политичко и економско питање за западне земље.
Лекарска комора и око ње!
Закон је рекао да се сви лекари у Србији морају регистровати у новоформираној ЛЕКАРСКОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ до 30.октобра 2007. Журба, спремају се документа! Фотокопије морају бити оверене, или се лично мора доћи у подружницу СЛФ, Синдиката лекара и фармацеута Србије! Процедура траје сат-два, процењујемо! Времена, просто, нема за то. Рок је 30.октобар! Београдски регион има преко 10.000.лекара. У Србији преко 20.000 Ипак боље је да се тај посао обави преко здравствених установа. У многима је то већ договорено.У том случају потребно је оверити сваку фотокопију.
Седам година после
Још једна годишњица 5. октобра. Можда прави тренутак да на час застанемо и погледамо у године, које су иза нас, али и у дане који следе. Пре 7 година градјани Србије су изборили историјску шансу за нови почетак. На развалинама Милошевићеве државе, тадашња политичка елита је почела да зида кућу у којој и данас живимо. Са ове дистанце, мислим да је требало боље очистити темеље. У подруму се увек накупи доста смећа. Можда је требало и обратити пажњу на госте, поготово на оне са поклонима. За зидање државе је осим спретности, потребна и мудрост, али и свест о озбиљности посла, у коме свака грешка може да утиче на генерације сународника.
Културноисторијски ентитети Запада и будућност
Савремени Запад је постављен на два очигледна културноисторијска стуба. То је са једне стране Католичанство, као матични религијски правац западних Хришћана. Са друге, то је Протестантизам, који у своје оквире укључује већи број независних цркава. Цивилизацијске тековине Западних друштава, створене су на тим основама. Савремени вредносни кодови тих друштава, без изузетка су у значајној мери (различитој од друштва до друштва) последица утицаја религијских учења, између којих постоје значајна размимоилажења. Она су резултовала разликама у култури и перцепцијиприпадника католичких и протестантских друштава и коначно, вековном борбом за доминацију. Споменуте разлике, данас ипак мање актуелне, довеле су и до значајно другачијих праваца развоја економског и политичког живота у друштавима западног хришћанства. Ово је обесхрабрујуће широка тема, али, уз напомену да генерализација неће на овом пољу довести до прецизних закључака, учинићу елементарни осврт.